Hidrogenska vs. atomska bomba: U čemu je razlika?

Hidrogenske ili termonuklearne bombe su snažnije od atomske ili fisijske bombe, a razlika između ove dve bombe počinje na atomskom nivou. Evo o čemu je reč...

Hidrogenska vs. atomska bomba: U čemu je razlika? Foto: Profimedia

Fisijske bombe (poput onih koje su bačene na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki tokom Drugog svetskog rata) nastaju cepanjem atomskog jezgra (nuklearnom fisijom).

Kad se neutroni atomskog jezgra razdvoje, neki pogode jezgra okolnih atoma i njih razdvajaju. Rezultat je veoma eksplozivna lančana reakcija. Bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki su eksplodirale snagom od 15-20.000 tona TNT-a. 

Pročitajte i I Hitler pripremao atomsku bombu?

S druge strane, prvi test termonuklearnog oružja odnosno hidrogenske bombe u SAD-u u novembru 1952. godine izazvao je eksploziju od 10.000.000 tona TNT-a.

Termonuklearne bombe počinju istom reakcijom fisije koja osnažuje atomske bombe, ali većina uranijuma ili plutonijuma u atomskim bombama je zapravo neiskorišćeno. Kod termonuklearne bombe, korak dalje predstavlja činjenica da postaje dostupno više eksplozivne snage bombe.

Saznajte i Zašto nuklearne bombe formiraju pečurku?

Pre svega, eksplozija kompresuje sferu plutonijuma-239, koji će biti podvrgnut fisiji. Visoke temperature i pritisak stvoreni fisijom plutonijuma-29 izazivaju fuziju hidrogenske bombe (nuklearna fuzija je proces tokom kojeg se više atomskih jezgara spajaju formirajući jedno teže jezgro).

Ovaj proces fizije oslobađa neutrone, koji se vraćaju u plutonijum-239, cepaju više atoma i pospešuju lančanu reakciju fisije.   

 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...