Maje, Tolteci i Asteci su sa gajenjem drva kakaoa počeli pre više od 3.000 godina. Smatrana hranom bogova, tradicija pravljenja čokolade vuče korene iz sveta Maja, što obuhvata prostor današnje Gvatemale, Hondurasa, Belizea, Meksika i El Salvadora.
Kakao je korišćen kao novac (njegova zrna) i cenjen je zbog navodnih medicinskih i afrodizijačkih kvaliteta. Zrna su pečena, mlevena i kuvana, pa je od njih pravljeno gorko piće topla čokolada koje je korišćeno u verskim ceremonijama, sahranjivano u grobnicama velikodostojnika i korišćeno u slavu Ek Čua, majanskog boga, zaštitnika trgovaca i useva kakaoa.
Saznajte i 10 majanskih jela koja su veoma popularna i danas
Šećer i mleko su ovom piću dodati tek u XVI veku, s dolaskom španskih osvajača. Čokolada je na kraju stigla i u Evropu, a 1585. godine, Španija je primila prvu isporuku zrna kakaoa.
U istorijskom gradu Antigva (Gvatemala), drevna majanska tradicija se meša sa španskim kolonijalnim uticajima. Nekoliko tradicionalnih zanatlija, poput četvrte generacije Chocolate D'Taza i dalje koriste majansku tehniku pravljenja čokolade.
Pogledajte Uzgajivači kakaoa prvi put u životu probali čokoladu (VIDEO)
Tokom četvorodnevnog procesa, zrna kakaoa se suše, peku, ljušte i melju rukama koristeći tradicionalni kamen (metate). Čokolada se pravi na posebnoj podlozi petate, a kako izgleda ceo proces nastajanja čokolade, možete pogledati u videu:
