Ko je kriv za donošenje pogrešnih odluka?

Ljudski mozak izgleda nema problem da razlikuje ispravno od pogrešnog, ali samo ako dobije dovoljno tačnih informacija…

Ko je kriv za donošenje pogrešnih odluka? Foto: Thinkstock

Donošenje odluka podrazumeva prikupljanje činjenica koje idu u korist jedne stane. Ako se osoba pita koji fakultet da upiše, razmatraće različita pitanja – od ispita koje treba položiti do mogućnosti za dobijanje posla. Ipak, ako se napravi pogrešan izbor, krivac nisu procesi u mozgu zaduženi za donošenje odluka, već informacije koje uopšte nisu ni stigle do mozga.

Tezu da loše odluke dolaze iz pogrešnih informacija, a ne iz načina na koji ih mozak obrađuje, izneli su istraživači sa Prinstona, a njihov rad je objavljen u časopisu Science.

„Istraživanje je pokazalo da signali koje mozak prima mogu da budu izuzetno podložni greškama u odnosu na sam rad mozga koji je prilično pouzdan“, rekao je Karlos Brodi, istraživač i profesor molekularne biologije na naučnom Institutu u Prinstonu i istraživač na medicinskom Institutu Hauard Hjuz. „Na naše veliko iznenađenje u unutrašnjem radu mozga nema greške. Unutrašnji procesi u mozgu ne trpe nikakva ometanja. Sve slabosti dolaze iz procesa prijema informacija.“

U istraživanje koje su sproveli bile su uključene četiri osobe i 19 laboratorijskih pacova. Oni su svi slušali zvuke nasumičnih pucketanja koji su dolazili do levog i do desnog uha. Nakon slušanja zvuka, trebalo je da pogode sa koje strane dolazi više pucketanja.

Pacovi su bili utrenirani da okrenu nos u pravcu iz kog je dolazilo više pucketanja.

Uglavnom su birali pravu stranu, ali dešavalo se i da pogreše. Upoređujući različite vrste pucketanja sa odgovorima volontera, istraživači su pronašli da je do grešaka dolazilo kada bi se dva zvuka preklopila, a ne zbog smetnji u sistemu mozga koji beleži zvuke.

Šta se dešava u mozgu kada donosimo odluke

Naučnici su koristili ovaj eksperiment, kako bi kreirali kompjuterski program  koji bi ukazivao na to šta se dešava u mozgu tokom donošenja odluka. To je omogućilo uvid u funkcije mozga tokom perioda „obrade informacija“ -  vreme kada osoba prikuplja informacije, ali još uvek nije donela odluku, kaže Brodi.

„Sada zahvaljujući tome imamo uvid šta se dešava u mozgu svakog trenutka tokom formiranja odluke, dodaje on.“

Studija pretpostavlja da informacija predstavljena i obrađena u neuronima mozga mora da bude otporna na ometanja, drugim rečima - neuroni bi trebalo da imaju mehanizam za uklanjanje greške.

„Novo istraživanje iz Brodijeve laboratorije važno je iz više razloga!, rekla je En Čurčlend, profesor bioloških nauka koja ispituje procese donošenja odluka. „Ovo istraživanje je dalo neočekivano objašnjenje zašto životinje i ljudi donose pogrešne odluke. Posebno je važno što su istraživači pronašli da do grešaka uglavnom dolazi zbog nemogućnosti da se sa sigurnošću utvrdi dolazna informacija. Ali postoje još neke mogućnosti, koje su možda izostavljene. Na primer ometanja povezana sa zadržavanjem informacija u mozgu, ili greškama u memoriji.“

Izvor: ScienceDaily



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.