Tajna jednog od najvećih vladara u istoriji: Zašto grobnica Džingis-kana još uvek nije pronađena?

Prošlo je skoro 800 godina od smrti velikog osvajača, a mesto na kojem je sahranjen, još uvek nije pronađeno.

Tajna jednog od najvećih vladara u istoriji: Zašto grobnica Džingis-kana još uvek nije pronađena? Foto: Profimedia

Mongolija, zemlja koju krase brojne legende. Nema puteva, ni stalnih građevina, samo nebo, trava i vetrovi. Provincija Omnogovi u Mongoliji je beskrajna ako je obilazite i automobilom, a zamislite kako bi bilo da je obilazite na konju. 

Ipak, ovo je zemlja Džingis-kana, ratnika koji je pokorio svet na leđima konja. Njegova priča je puna otmica, krvoprolića, ljubavi i osvete. Ali to je samo istorija. Legende počinju njegovom smrću, piše BBC Travel.

Džingis-kan je nekada vladao celokupnim područjem između Tihog okeana i Kaspijskog jezera. Pre nego što će umreti, zatražio je da ga sahrane u tajnosti. Ožalošćena vojska prenosila je njegovo telo u njegov rodni kraj, ubijajući svakoga na koga bi naišla kako bi sakrila put kojim se kretala. Kad su vladara napokon sahranili, njegovi su vojnici projahali na 1.000 konja preko tog mesta kako bi uništili svaki trag.

Prošlo je skoro 800 godina od njegove smrti, a grob Džingis-kana i dalje nije pronađen. 

Novo doba istraživanja: 5 drevnih misterija koje bi arheolozi mogli da reše u XXI veku

Strane ekspedicije su pokušale da pronađu neke tragove u istorijskim tekstovima, arheološkim istraživanjima, pa čak i iz vazduha, ali bez uspeha. Međunarodne ekspedicije više žele da pronađu njegov grob, od Mongola. Oni ne žele da ga pronađu. Daleko od toga da Džingis-kan nije značajan za tu zemlju. Naprotiv, njegov lik se nalazi na novčanicama i na vodki. Najverovatnije ovako popularan nije bio od svoje smrti 1227. godine. 

Baš zato je strancima teško da shvate taj tabu u potrazi za njegovim grobom. Opiranje pronalasku strani mediji često su romantizovali pričama o prokletstvu, o verovanju da će svet prestati da postoji ako se grob pronađe.

Reč je o legendi o Tamarlanu, tursko-mongolskom kralju iz XIV veka čiji su grob otvorili sovjetski arheolozi 1941. godine. Odmah nakon otvaranja tog groba, nacisti su napali SSSR, počelo je jezivo krvoproliće Drugog svetskog rata na istočnom frontu. Sujeverni ljudi bi to mogli da smatraju uzrokom i posledicom. 

Uelun, mlada Mongolka s diplomom međunarodnih odnosa s Državnog univerziteta Buryat u Ulan Udeu u Rusiji smatra da je reč o poštovanju. Džingis-kan jednostavno nije hteo da bude pronađen.

Njegovo otvaranje bilo bi kršenje njegove poslednje želje. 

Potraga za njegovim grobom

Osim kulturnog pritiska da se poštuje Džingis-kanova poslednja želja za tajnošću, mnoštvo tehničkih problema sprečava pronalazak groba.

Mongolija je velika i nerazvijena. Stanovništvo je tako retko da je ređe naseljen od nje samo Grenland. 

Dr Diimajav Erdenebatar posvetio je svoju karijeru kako bi u službi arheologije prevazišao takve probleme. Šef Sektora za arheologiju Državnog univerziteta u Ulan-Batoru, on je bio delom prve zajedničke ekspedicije koja traži grob. Japansko-mongolski projekat nazvan "Gurvan Gol" (Tri reke), fokusira se na Džingis-kanovo rodno mesto u provinciji Henti kroz koju protiču reke Onon, Kerlen i Tul.

Na putu do Indokine: Mongolija, zemlja različitosti

Bilo je to 1990, iste godine kad je došlo do mongolske demokratske revolucije, kad je zemlja mirno odbacila komunističku vlast za nov, demokratski sistem. Ona je tada odbacila i potragu za Džingis kanom, a javni protesti su zaustavili projekat Gurvan Gol. 

Ipak, dr Erdenbatar od 2001. godine istražuje 2.000 godina staro groblje kraljeva Ćiongnu u centralnoj mongolskoj provinciji Arkangaj. Dr Erdenebatar veruje da su Ćiongnu bili preci Mongola, što je teorija u koju je verovao još Džingis-kan. To bi moglo da upućuje i na slične pogrebne rituale, ali i da grob Džingis-kana liči na grobove u Ćiongnu. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...