Tajna koja se krije iza izgradnje grčkih hramova

Studije pokazuju da je izgradnja grčkih hramova bila povezana sa astronomijom, ali u kojoj meri?

Medutim, teorije svete geografije nikada nisu mogle u potpunosti da se dokažu. 

„Ako govorimo o stvaranju preciznih geometrijskih oblika, kao što su to jednakokraki trouglovi, treba nam tačnost u merenju manja od metra. Ovi hramovi su udaljeni nekoliko metara, pa možete birati koji vam daje najpreciznije jednakokrake trouglove, što ne znači da je taj oblik imao ikakav značaj za drevne stanovnike“, kaže Efrosini Bucikas, profesor arheologije na Univerzitetu Kent u V. Britaniji, koji se fokusirao na proučavanje drevne grčke astronomije, mitologije i religije. 

Jorgos Pantazis i Evangelija Lambrou, profesori Tehničkog Univerziteta u Atini, primenili su stroge geodetske metode da odrede astronomsku orijentaciju drevnih grčkih hramova. Oni su se fokusirali na Partenon i Hefestov hram, koji su među najvećima iz klasične ere i oba posvećena boginji Atini.

Oni su otkrili neverovatnu simetričnu poziciju između tih hramova, gledajući na istok.

„Astronomska orijentacija hramova povezana je sa izlaskom sunca na dan kada se slavi bog kome je hram posvećen. Izlazak sunca mora se tačno poklopiti sa centralnom osom hrama kako bi osvetleo središnju statuu obožavanog boga“, ističe Pantazis.

Postoji niz drugih studija koje smatraju da su drevni hramovi izgrađeni u ravni sa zvezdama, iako ne onako kako je to Rišer zamislio. Ipak, pojava oblasti arheološke astronomije – proučavanja astronomskog znanja drevnih kultura, učiniće vezu između astronomije i religije još fascinantnijom.

Izvor: BBC/Blic

 

Možda će vas zanimati i:



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.