GALAPAGOS: Prilagodi se ili umri

Zagrevanje planete preti da ugrozi vrste sa Galapagosa koje su inspirisale Darvinovu teoriju o evoluciji.

Pre nego što su postala Galapagos, ova ostrva su se zvala Las Enkantadas – "Začarana ostrva". Ličila su na bradavice i bila pokrivena penom, tečnom lavom i čudnim životinjama. "Odrekli su ih se i ljudi i vukovi", pisao je Herman Melvil. "Glavni zvuk koji se na njima čuje jeste šištanje."

Kitolovci bi natovarili te šišteće kornjače u svoje brodove da bi se njima hranili, napunili burad vodom i otplovili dalje. A da su ostrva bila čudna, to je istina. Odvojena od južnoameričkog kopna sa oko 1.000 kilometara vode, priroda se ovde potpuno razuzdala. Od životinja koje su uspele da sa kopna stignu do ostrva retko koja je opstala. One koje jesu, evoluirale su u različite forme da bi se prilagodile na različite uslove na pojedinim ostrvima. One koje nisu mogle da se adaptiraju, nestale su zauvek.

Ali ovde se sada dešavaju drugačije promene – ne samo evolucionog karaktera. Malo je mesta na Zemlji koja naučnicima pružaju priliku da iz prve ruke posmatraju tako drastične šokove koji potresaju ekosisteme, ponekad uzastopce, za tako kratko vreme.

 

A post shared by Thomas Peschak (@thomaspeschak) on Jun 14, 2017 at 10:13am PDT

 

Kako se Zemljina kugla sve više zagreva, Vitman s Univerziteta Braun i ostali naučnici pokušavaju da saznaju kako će ovde izgledati budućnost. Verovatno nigde drugde na Zemlji ciklus života i smrti nije toliko dramatično poljuljan klimatskim događajima kao ovde čuvenim los ninjosom i las ninjasom, kada promene u temperaturama, kišnim padavinama i okeanskim strujama izazivaju ekstremna kolebanja vremena i količine dostupne hrane, kako na kopnu, tako i u moru. A predviđa se da se zbog uticaja klimatskih promena el ninjo s intenzivnim kišnim padavinama neće više javljati jednom na svakih dvadesetak godina već na svakih deset.

Po rečima Endrua Vitenberga, fizičara iz Nacionalne okeanske i atmosferske administracije, takođe se predviđa da će se okean blizu ekvatora zagrevati nešto brže od ostalog dela tropskog Pacifika. Predviđa se i porast nivoa mora; po nekim proračunima od 55 do 76 centimetara do 2100. godine. Naučnici takođe misle da će toplije more u hladnoj sezoni smanjiti količinu guste magle zvane garua, koja obavija visinske delove Galapagosa, slične džungli, već 48.000 godina. To može da bude katastrofalno za živa bića kojima je neophodna vlaga iz magle. Isto tako, pošto okeani sve više apsorbuju ugljen-dioksid koji proizvode ljudi, vode oko Galapagosa postaće izrazito kisele, a to može izazvati rastvaranje skeleta korala i mekušaca i drastični poremećaj mreža ishrane u okeanu.

U međuvremenu, Vitman i njegov tim očekuju da se stopa izbeljivanja korala oko ostrva poveća kao rezultat izrazito tople vode koju uzrokuje el ninjo. Tropski okean bez ovih koralnih grebena kao grad je bez velikih stambenih zgrada. Ako njihovo stanište nestane, ribe i drugi morski organizmi koji se oslanjaju na korale neće više imati utočište i nalazište hrane. Bogati ekosistem osiromašiće i neće više moći tako lako da podnosi vremenske šokove, naročito buduće šokove od klimatskih promena. Da stvar bude još gora, ostrva trpe i pritisak sve veće populacije – oko 25.000 stanovnika, uz navalu od oko 220.000 turista svake godine.

Za sada životinje i biljke na Galapagosu uspevaju da prežive ove iznenadne poremaćaje ravnoteže. Međutim, ako počnu da se pojavljuju prebrzo i sa više strana, pitanje je hoće li imati vremena da se prilagode.

 

A post shared by Thomas Peschak (@thomaspeschak) on May 20, 2017 at 7:39am PDT

 

USIDREN U IDILIČNOM ZALIVU koji liči na one iz turističkih prospekata, Vitman navlači iskrzano ronilačko odelo preko svojih prugastih bermuda. Preplanuo i žilav od dugogodišnjeg ronjenja, Vitman se s trojicom svojih ronilaca vraća na morsko dno. Jedan od njih nosi sa sobom vodootporni notes i zaviruje u pukotine poput nekog revnosnog popisivača, prebrojavajući morske ježeve Eucidaris thouarsii. Vitmanov doktorand Robert Lemb prikuplja kamere koje su bile ostavljene da zabeleže ponašanje prolaznika kao što su ribe panamski narednik Abudefduf troschelii i meksički krmak Bodianus diplotaenia. Vitman se kreće po dnu i metodično snima svojom kamerom. Razigrani morski lavovi unose živost grickajući vrpcu ronilačkog metra kao da je končić za zube.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.