MARS: Pohod na Crvenu planetu

Sledeća velika misija čovečanstva je osvajanje Crvene planete. Koliko ćemo dugo da čekamo na to?

„Doživeće slavu i sve što ide uz to”, kaže Mask.„Ali u širem istorijskom kontekstu biće najvažnijeda je moguće onamo poslati veliki broj ljudi– desetine, možda i stotine hiljada njih, a naposletkui milione tona tereta.” To je razlog zašto smatra da su rakete za ponovnu upotrebu tako važne.

Nasa, koja je spustila ljude na Mesec 1969.godine i koja je robotskim sondama počela da istražuje Mars čak i pre toga, kaže da i ona planira da pošalje astronaute do Marsa, ali tek nakon 2030. godine, a i tada samo u njegovu orbitu. Opasan i delikatan podvig spuštanja velike letelice na površinu, tvrdi Nasa, „horizontalni je cilj koji bi bio postignut tek u kasnijim decenijama”. Nasa ništa ne govori o gradovima na Marsu.

Čini se da su svi saglasni da, ako čovečanstvo ima sledeće veliko odredište u svemiru, onda je to Mars. Očigledno je, međutim, da su vizije ostvarivanja tog cilja međusobno suprotstavljene.Legendarni astronaut Džon Gransfeld, koji je triput popravljao Hablov svemirski teleskop i koji je proletos otišao u penziju s mesta upravnika Nasinih naučnih programa, seća se kako su mu još 1992. godine rekli da pripada klasi astronauta koja će jednog dana ići na Mars. Zahvaljujući delimično i uspehu filma i bestselera „Marsovac”,Nasa je ove godine primila 18.300 prijava za svoju sledeću klasu – u kojoj ima najviše 14mesta. Gransfeld još uvek želi da ljudi pođu naMars, ali i dalje savetuje ono što je pre nekoliko godina savetovao Nasinom rukovodiocu i kolegi astronautu Čarlsu Boldenu. Reč je bila orazgovoru s novajlijama. „Samo im nemoj reći da će ići na Mars jer nema šanse za to”, rekao je Gransfeld. „Tada će imati 60 ili 70 godina.”

Osim što projektuje svoju raketu za Mars, Nasa ulaže mnogo truda u rešavanje problema putnika na takvom putovanju.U martu, na primer, astronaut Skot Keli i ruski kosmonaut Mihail Kornjenko vratili su se na Zemlju nakon 340 dana provedenih na svemirskoj stanici. U svojoj „jednogodišnjoj misiji” služili su kao zamorci za proučavanje svega što dug boravak u svemiru (put do Marsa i natrag mogao bi potrajati skoro tri godine) čini ljudskom telu i umu. Dok su pri povratku uranjali u atmosferu, priseća se Kornjenko, njihova kapsula Sojuz bučno se tresla poput auta koji ide po kaldrmi, a pored prozora su s gorućeg toplotnog štita vrcale iskre velike poput šake. On i Keli jedva da su mogli da dišu: nakon godinu dana u bestežinskom stanju oslabila su im pluća i grudni mišići. A kad su sleteli u kazahstansku stepu, jedva da su mogli da hodaju. Zemaljska posada ih je iznela iz kapsule, u strahu da ne posrnu i ne slome neku kost. Keli se i u maju žalio da ga još uvek bole noge.

Holivudski filmovi prenose zabavnu stranu bestežinskog stanja. Iz razgovora vođenih s Kelijem i Kornjenkom dok su bili na stanici,naslućuje se ona druga strana. Lica su im naduvana jer se tečnost ne cedi iz njih. Ruke su im prekrštene na grudima da se ne bi ispružile i tako podsetile na „pozu zombija”, koja deluje odbojno. Astronauti se mogu navići na vezivanjeza usisni toalet, pa čak, kaže Kornjenko, i na celu godinu pranja navlaženom krpom u nedostatku tuša. Ali na mnogo dužem i mnogo opasnijem putu na Mars, kada Zemlja neće biti udaljena samo 400 kilometara, već milione kilometara,bez mogućnosti vraćanja nazad ili izvlačenja iz škripca, ono što svemir može učiniti ljudskom telu moglo bi biti ogroman problem. „Biće bolesni kad stignu tamo”, kaže Dženifer Fogarti, zamenica upravnika Nasinog programa Human Research u Svemirskom centru Džonson u Hjustonu.

Kad nema gravitacije, kosti se troše: po pravilu,svakog meseca izgubite jedan odsto koštane mase. Energično vežbanje pomaže, ali velika oprema koju koriste na svemirskoj stanici preteška je za misiju na Mars. Neki astronauti na stanici iskusili su znatno slabljenje vida, čini se stoga što se u mozgu nakuplja tečnost i vrši pritisak na očne jabučice. Scenario iz noćne more bio bi da astronauti slete na Mars zamućenog vida i krhkih kostiju i odmah slome nogu. Teoretski, taj bi se rizik mogao smanjiti brzim obrtanjem svemirskog broda, čime bi se gravitacija zamenila centrifugalnom silom. Nasini inženjeri smatraju,međutim, da bi to samo povećalo složenosti onako već zahtevne misije.



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.