ENERGIJA BUDUĆNOSTI: Vetroelektrane u Evropi

Do 2020. godine 195 miliona Evropljana zavisiće od energijie vetra, ali i ta tehnologija nije bez mana. Istražujemo njenu budućnost u Evropi.

Lekari tvrde da vetrogeneratori u blizini naselja loše utiču na zdravlje ljudi, jer proizvode zvuk niskih frekvencija koji ometa spavanje, izaziva glavobolje i anksioznost.

Dva jednako važna razloga dovela su do vrtoglavog povećanja iskorišćavanja evropskih vetropotencijala. Prvi je težnja evropskih privreda za smanjenjem zavisnosti od uvozne nafte i nuklearnog goriva. Drugi je podmirenje preuzetih međunarodnih obaveza potpisanih posredovanjem Ujedinjenih nacija u japanskom Kjotu 1997. godine s ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte. Iako ga nisu prihvatili SAD i Australija, sporazum iz Kjota punim plućima je zaživeo 2004. godine, nakon što ga je potpisom potvrdila Rusija. Iako su to mnogi očekivali, protokol iz Kjota ni tada nije izgledao poput živahnog mladića punog potencijala za ublažavanje klimatskih promena. Starac je to u bolesničkoj postelji, i tone samo zato što mu valjanost istekla ne tako davne 2012. godine nego ponajviše stoga što je smanjenje emisije stakleničnih gasova na koje obvezuje potpisnice premalo. Kad bi atmosferabila teren za fudbal, a 22 fudbalera predstavljala godišnju globalnu emisiju stakleničnih gasova, Kjoto bi bio sudija koji crveni karton pokazuje tek jednom igraču. Jedino odlučno isključivanje čitavog tima, odnosno smanjivanje globalne emisije CO2 za oko 50-70%, može da zaustavi rast koncentracije stakleničkih gasova u atmosferi i spreči nastajanje nepovratnih klimatskih promena. Ipak, veruje se da je Kjoto pokrenuo zamajac međunarodne politike u smeru rađanja nove i strožije generacije sporazuma o sniženju emisija gasova s efektom staklene bašte.

Oaze zelene energije: Na koji način vetroparkovi proizvode električnu energiju?

Za razliku od iskorišćavanja atomske fuzije,tehnologije čija su istraživanja tek u ranoj eksperimentalnoj fazi, vetroelektrane subile tehnološki spremne za pravovremeno preuzimanje uloge jednog od superjunaka za spas planete. Kao rezultat, očekuje se da na području čitave Evrope u idućoj deceniji bude posađena šuma od najmanje 60.000 čeličnih stubova s vetroturbinama.

Žetvu vetra trenutno sprovodi razvijena i međunarodno dobro organizovana industrija,koja će u bliskoj budućnosti vetroelektranama obezbediti poziciju jedne od najvažnijih tehnologija za proizvodnju električne energije. Iako je sredinom sedamdesetih američka svemirska agencija Nasa imala vodeću ulogu u usavršavanju te tehnologije, evropske kompanije su preuzele primat i trenutno njome opskrbljuju 85% svetskog tržišta. Od Nasinog modela s dve aerodinamične lopatice duge 20 metara i generatorom skromne snage od 100 kilovata, nastalim u eksperimentalnoj stanici Plam Bruk u Ohaju, danas je zadržan samo elegantan zaobljeni oblik nalik na kljun aviona s propelerom. Od ukupnog instaliranog vetrogeneratorskog kapaciteta u svetu, na Starom kontinentu je trenutno smešteno 65%, ali i SAD, Kina i Indija nezaustavljivo povećavaju svoje kapacitete.

Najveće Svetske organizacije za zaštitu okoline isprva su vetroelektranama dale svoj blagoslov, pa je skovan nadimak „zelena tehnologija”. Mnogi su saglasni da su problemi vezani uz iskorišćavanje vetra trenutno prihvatljiviji za čoveka i okolinu od onih koji, na primer, nastaju izgradnjom golemih brana za potrebe velikih hidroelektrana, odlaganjem radioaktivnog otpada iz nuklearki ili pak havarijom nuklearnih postrojenja. Prvobitno oduševljenje malo je splasnulo,pa su počela stizati i upozorenja o nekim nedostacima tehnologije iskorišćavanja vetra.Vetroelektrane mnogi vide kao invaziju mašina i puteva u dosad nedirnute prirodne predele, radikalnu promenu u izgledu krajolika i još jednu prepreku pticama, koje su i dosad masovno stradale u sudarima sa utomobilima, energetskim kablovima, visokim zgradama i odašiljačima postavljenim na vrhovima planina. Osim toga, britanski lekari tvrde da vetrogeneratori u blizini naselja loše utiču na zdravlje ljudi, jer proizvode zvuk niskih frekvencija koji ometa spavanje,izaziva glavobolje i anksioznost. Nedavno je islužbena energetska agencija nemačke vlade poduprla mišljenja stručnjaka koji tvrde da su vetroelektrane neefikasan i skup način proizvodnje električne energije te da emituju nezdrave niskofrekventne zvučne talase i ruže prirodni krajolik.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.