ENERGIJA BUDUĆNOSTI: Vetroelektrane u Evropi

Do 2020. godine 195 miliona Evropljana zavisiće od energijie vetra, ali i ta tehnologija nije bez mana. Istražujemo njenu budućnost u Evropi.

ENERGIJA BUDUĆNOSTI: Vetroelektrane u Evropi Foto: Profimedia

Tekst Energija budućnosti je objavljen u National Geographic Srbija u decembru 2016. godine

Pokušavajući što više da smanjim sopstveni otisak na okolinu, odlučio sam da umesto soliranja za volanom neekonomičnogterenca delim autobus s pedesetak putnika na putu iz Zagreba u Stokholm. Putovao sam na predavanje sira Nikolasa Sterna, bivšeg glavnog ekonomskog stručnjaka Svetske banke i autora poznatog britanskog izveštaja o troškovima klimatskih promena — uticajnog teksta o učinku globalnog zagrevanja na ekonomije sveta. Prolazeći nemačkim i danskim putevima video sam da se osim klime u tim zemljama još nešto ubrzano menja — izgled pejzaža. Tu gde je starogrčki bog vetra Eol i danas veran gost, gotovo preko noći nikle su šume metalnih stabala s golemim rotirajućim krošnjama.Ugledavši sve te vetroelektrane na obalama Baltičkog mora, uz pomoć GPRS-a skočih u virtualne dubine interneta i ubrzo izronih s najnovijim rezultatima Evropskog nadmetanja u instali-ranju vetrogeneratora. Nemačka je već godinama na vodećoj poziciji s nešto više od 20.000 megavata, ili 43% ukupne instalirane snage Evropske Unije; srebro odnosi Španija s 11.615 MW; dok treće mesto pripada Danskoj s3.136 MW.

Ovome se nismo nadali: Dok pomažu Zemlji, vetroturbine povećavaju globalnu temperaturu

Od ukupnog broja instaliranog vetrogeneratorskog kapaciteta u svetu, na Starom kontinentu je trenutno smešteno 65 odsto, ali i SAD, Kina i Indija nezaustavljivo povećavaju svoje kapacitete

Uputio sam se u Španiju, u kojoj je svakodnevni život ljudi već isprepleten sa žetvom vetra.Prema provinciji Albacete, u pokrajini KastiljaLa Manča, koja slovi kao područje s najvećom gustinom vetrogeneratora na svetu, krenuo sam noću u unajmljenom hibridnom automobilu.Spuštajući se autoputem iz pravca Madrida uživao sam u pogledu na nebeski svod načijoj se severoistočnoj strani jasno ocrtavalo sazvežđe Malog medveda. Iznenada su prizor zasule desetine crvenih zvezdica. Naizmenično su se palile i gasile. Iznenađen, usporih. Kao kroz kakvu ogromnu svemirsku dvoranu čiju je zvezdanu kupolu držalo mnoštvo potpornih čeličnih stubova autoput je zavijao posred novosagrađenog vetroparka. Na njegovimgorostasnim vetrenjačama treperila je crvena sigurnosna rasveta. Pred očima mi plesahu svetla tek malog broja od ukupno 1.050 vetrogeneratora smeštenih na svega 14.926 kvadratnih kilometara od ukupne površine provincije Albacete.

U kancelariji lokalne elektrokompanije u La Manči, susreo sam se sa stručnim vodičem Huanom Ignjasijom Gomezom Ramirezom.On me je terencem povezao prema obližnjem mestašcu Higueruela. Na samom ulazu u naselje nametao se prizor starih krovova iznad kojih su izranjali redovi divovskih propelera.Moj vodič tada mi je potvrdio da se s dolaskomvetrogeneratora u Higueruelu počela puniti i lokalna blagajna što je omogućilo ostvarenje nekoliko socijalnih projekata. Izgrađen je savremeni dom za stanovnike treće životne dobi, a uz to i obrazovni centar u koji se svakodnevno slivaju autobusi školske deceiz čitave La Manče koja uče o obnovljivim izvorima energije. Osim toga, vlasnici zemljišta na kojem su podignute vetrofarme,godišnje dobijaju naknadu od oko 2.400 evra po instaliranom stubu. Ostatak dana proveo sam na obližnjim vetrofarmama; njihove transformatorske stanice uredno su uklopljene u građevine tradicionalnog stila, ali probijanje novih kilometara pristupnih puteva u nedirnutoj prirodi pripovedalo je i o drugoj strani medalje.

Albaceta je jugoistočna provincija upravo one La Manče u kojoj je Don Kihot na leđima svoje Rosinante jurišao u bitku s mnogorukim gorostasima. One La Manče u kojoj danas više nego ikad odjekuju reči Don Kihotovog vernog pratioca Sanča Panse: „Pazite gospodaru! Ono što se onde vidi nisu gorostasi nego vetrenjače,a što se čini da su ruke, to su krila, pa ih vetarvitla…” Na uzvišenjima u blizini Kampa deKriptane, verovatnog poprišta Don Kihotove avanture, svojevremeno su se nalazila trideseti dva stara mlina pokretana na vetar. Danas je deset tih mlinova restaurirano i služe promociji tradicije i turizma. Podstaknuti uspešnom istorijom upotrebe vetra stanovnici Albacete odlučili su da podignu moderne vetrenjače pa danas na taj način proizvedu otprilike onoliko električne energije koliko i potroše.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je februarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.