Izumi do kojih možda ne bi došlo da nije bilo Alberta Ajnštajna

Iako ih nije izumeo, Ajnštajn je svojim naučnim otkrićima dosta doprineo da sledeća 4 izuma ugledaju svetlost dana.

Izumi do kojih možda ne bi došlo da nije bilo Alberta Ajnštajna Foto: Profimedia

Sigurno je da je Ajnštajn najpoznatiji po svojoj teoriji relativitita. Međutim, on je proučavao i dosta drugih stvari i zaslužan je za mnoga naučna otkrića. Neka od njih su potpomogla ova 4 izuma:

Papirni ubrusi

Kredit za izum papirnih ubrusa odlazi kompaniji Skot Paper iz Pensilvanije, koja je ovaj proizvod predstavila 1907. godine kao higijensku alternativu krpi. 

Ne smemo da zaboravimo da je ipak Albert Ajnštajn u svom prvom radu iz fizike koji je ikad objavio, analizirao apsorbovanje ili upijanje tečnosti kapilarnom akcijom: fenomen koji omogućava papirnim ubrusima da upiju tečnost, čak i kad gravitacija želi da povuče tečnost nadole. 

Njegov rad iz 1901. godine je bio pokušaj da objasni kako kapilarna akcija funkcioniše: nije bio baš dobar pokušaj, što je i sam priznao kasnije. On je tada tvrdio da molekuli vode privlače molekule u zidovima cevi silom sličnoj gravitaciji, što nije tačno. 

Solarna energija

U martu 1958.godine, Američka mornarica je lansirala satelit Vabguard I veličine grejpfruta u orbitu oko Zemlje. Ljudi su tada obratili posebnu pažnju, delom zato što je to bio prvi pokušaj futurističke tehnologije poznate kao solarna energija: sjajnih ploča poluprovodnika koji sunčevu svetlost pretvaraju u električnu energiju.

Pitate se kakve Ajšntajn ima sa solarnom energijom? On nije izumeo solarnu energiju, ali je napravio osnovni princip ove operacije 1905. godine. Njegova početna tačka je bila jednostavna analogija: ako je materija grudvasta (svaka supstanca u univerzumu se sastoji iz atoma i molekula), onda i svetlost može biti grudvasta.

Pošao je od pretpostavke da je svetlost čestične prirode odnosno da se prostire u kvantima koji su nazvani fotoni. Više elektrona, kao i energija izbačenih elektrona može da poraste samo ako poraste i energija fotona. 

Niko pre Ajnštajna nije objasnio u potpunosti ovaj fenomen, za koji se ispostavilo da je ključan za rad solarnih ćelija: poluprovodične uređaje, koji pretvaraju sunčevu energiju direktno u električnu pomoću fotoelektričnog efekta.

Ajnštajnov uspeh je bio toliko važan da kad je dobio Nobelovu nagradu iz fizike 1921. godine, to nije bilo zbog teorije relativiteta već zbog fotoelektričnog efekta.

GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih?



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u junskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.