Čija su škotska vresišta?

Budućnost osobenog škotskog pejzaža prilično je neizvesna usred rasprava o klasama, kulturi i prirodi

Čija su škotska vresišta? Foto: Profimedia

Tekst Čija su to vresišta je objavljen u National Geographic Srbija, u maju 2017. godine

Tačno u šest popodne 30. jula 2015. godine u Kingusiju, u Škotskoj, Džordž Piri, zastupnik holandskog preduzimača Erika Hereme, preuzeo je imanje Balavil od prethodnog vlasnika Alana Mekferson-Flečera. Za pet miliona funti čitavo imanje od 2.800 hektara – sa kućom od sivog kamena iz XVIII veka koju je projektovao Robert Adam, brežuljkastim poljanama pod vresom, pet kilometara dugom deonicom reke Spej i kućnim duhom zvanim Sara – prestalo je da bude vlasništvo porodice u čijem posedu je bilo punih 225 godina.

„Bilo nam je lepo tu, ali došlo je vreme da se proda”, kaže nam kasnije Mekferson-Flečer dok pijucka viski u zastakljenoj sobi renovirane seoske kuće na deliću imanja koji je zadržao za sebe i svoju ženu Mardžori. Mekferson-Flečer je sedokos čovek s okruglim naočarima od kornjačevine, tople i srdačne naravi, odeven u crvene pantalone i tamnoplavi džemper. Zvuči rasterećeno.

Jedna od najvećih misterija u arheologiji: Neobično poreklo kamenih krugova u Škotskoj

Napunio je 65 godina i rešio da se povuče. Njegova deca, „razumljivo”, kaže Mekferson-Flečer, nisu bila zainteresovana da preuzmu imanje. Za njegovo održavanje treba mnogo i nerava i novca. „Najbrži način da ostanete bez para jeste da budete vlasnik jednog ovakvog imanja u brdima”, dodaje u šali. Povrh svega, škotski parlament se spremao da progura Predlog zakona o zemljišnoj reformi koji je pretio da još više oteža položaj vlasnika ovakvih imanja. Taj plan je delimično proizvod davnašnjihtenzija u vezi s klasama i raspravama o budućnosti vresišta, specifičnog pejzaža Škotske.

I tako je Mekferson-Flečer shvatio da je vreme da spusti zavesu.

U očekivanju novih vlasnika, iz kuće je izneto sve osim drvenih podova i zidova obloženih drvenom oplatom. Poskidani su portreti predaka; iz ormara su povađeni kaputi, pantalone, kape, prsluci od plavog, bež i smeđeg tvida u kariranom dezenu pripadajućeg porodičnog klana. Sklo- njeni su lovački trofeji, preparirane glave sa sta- klenim očima koje su visile po zidovima (jelena, gazela, dva afrička bivola, pernate divljači), sto za ručavanje od mahagonija, srebrni poslužavnici s poklopcem i razgranati svećnjaci, orijentalni tepisi, skupoceni servis za 30 osoba sa izgraviranim grbom Mekfersona i motom „Touch not the cat bot a glove” (u slobodnom prevodu: „Ne kačite se sa mnom”).

Umesto imanja za lov i ribolov – tipično britanske institucije gde gosti debelo plaćaju da bi mogli da tumaraju po vresištima i love jelene, ubijaju tetrebe i pecaju losose – Balavil će postati porodična rezidencija. Hana Herema, žena novog vlasnika, rekla je da će imanje biti mesto gde će „deca provoditi vreme”. (Međutim, u maju prošle godine vlasnici su podneli zahtev za dozvolu – koji se još razmatra – da zgrade na imanju pretvore u centar za posetioce s restoranom, zabavnim sadržajima i parkingom sa oko 140 mesta za automobile i autobuse. Ljudi iz okoline, neprijatno iznenađeni ovakvom komercijalizacijom imanja i zabrinuti zbog štetnih posledica po njihova sela, uložili su protest.) Nakon zatvaranja imanja, kao da je želeo da naglasi da je jedno poglavlje završeno, zastupnik Piri, koji je uporno proganjao Mekferson-Flečera da se sve završi u predviđenom roku, zabarikadirao je vrata garaže da se osigura od bilo kakvih poseta. Nažalost, u garaži su se gnezdile laste, koje su, eto tako, ni krive ni dužne postale žrtve prodaje imanja.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...