Tajna stara nekoliko vekova: Ko je zapravo izgradio Tadž Mahal?

Jedan od simbola Indije, znak beskrajne ljubavi cara prema preminuloj ženi, prepun je izmišljenih priča o njegovoj izgradnji

Tajna stara nekoliko vekova: Ko je zapravo izgradio Tadž Mahal? Foto: Profimedia

Kada ga je njegov stari prijatelj, veliki vezir Mehmed-Paša Sokolović unajmio da izgradi most preko Drine u blizini Višegrada, Mimaru Sinanu, sultanovom glavnom arhitekti, bilo je već 80 godina. Sinan je važio za najvećeg od osmanlijskih graditelja, čoveka kog će nemački orijentalista Franc Babinger u prvim decenijama 20. veka popularno nazvati „osmanlijskim Mikelanđelom“. Bio je, kao i Mehmed-Paša, preobraćeni musliman, rođen kao hrišćanin, ali nepotvrđenog etničkog porekla.

Među mnogobrojnim džamijama i drugim zdanjima koje je Sinan izgradio za Mehmed-Pašu, most na Drini imao je posebnu ktitorsku notu, izgrađen nedaleko od mesta gde je veliki vezir rođen početkom 16. veka, i odakle je kao dete uzet kako bi postao janjičar. Dve godine nakon završetka mosta 1577, Mehmed-Pašu je, u periodu političkog previranja, ubio navodno mentalno oboleli derviš. Sahranjen je sa svojom ženom u Istanbulu, u kompleksu koji nosi njegovo ime, a koji je takođe izgradio Mimar Sinan.

Četiri veka kasnije, u modernom folkloru, velikom arhitekti se pripisuje još jedna zasluga – da je bio učitelj muslimanskim arhitektama koji su izgradili Tadž Mahal, čuveni simbol ljubavi, Indije i mugalske kulture. Kao i sve folklorne priče, i ova sa sobom nosi tračak istine, ali pokazaće se da je teško raspleti celo klupko. Naime, niko živ ne zna ko je zapravo sagradio čuveni mauzolej mugalske princeze Mumtaz Mahal.

Indijski simbol moći i ljubavi: 7 tajni Tadž Mahala

Muslimanski vladari Indije

Mumtaz Mahal je umrla 1631. godine, nakon teškog porođaja četrnaestog deteta svom mužu, caru Šah Džahanu. Po priči zaljubljen do ušiju, car je bio skrhan tugom. Bio je peti vladar muslimanske dinastije Mugala, koju su, osvojivši gotovo celi potkontinent iz centralnoazijskih stepa, osnovali daleki potomci Džingis Kana i Timur Lenka. Šah Džahan će 1648. preseliti svoju prestonicu iz Agre u Delhi, i tamo napraviti danas izgubljeni Paunov tron, simbol mugalske vladavine, na kojem će sedeti njegovi naslednici. Njegovo vladarsko ime je na persijskom značilo „kralj sveta“.

Persijski je bio poslednji u nizu kulturnih uticaja na neobičnu tursko-mongolsku dinastiju: Šah Džahanov pradeda je, dok je Indija bila u rukama pobunjene paštunske dinastije Sur, proveo 15 godina u izgnanstvu kod persijskih Safavida. Kada je povratio mugalsku vlast, sa sobom je doveo persijski dvor, čiji se uticaj osećao vekovima kasnije. Čak je i Mumtaz Mahal bila persijska plemkinja, rodom iz Indije, čije je ime, opet na na persijskom, značilo „dragulj palate“.

Šah Džahan je, dok je bio dete, živeo kao štićenik svog dede, legendarnog mugalskog vladara Akbara, i dedine žene Rukaje, koji su želeli da od njega naprave idealnog mugalskog vođu, učivši ga, u bogatom i zaštićenom detinjstvu, upravljanju carstvom, diplomatiji, ratovanju i umetnosti. Decenijama kasnije, kada je Mumtaz Mahal umrla, kao neprikosnoveni vladar, nije pristao da, kao mnogi drugi vladari kroz istoriju, bude samo ktitor. Preuzeo je izgradnju mauzoleja u sopstvene ruke.

Za razliku od svojih osmanskih savremenika na zapadu, u tadašnjoj Indiji se nije posebno cenio arhitektonski zanat. Za hroničare mugalskog dvora, arhitekta Tadž Mahala je bio i ostao car, koji je osmislio njegov izgled i nadgledao svaki korak njegove izgradnje. Arhitekti se zvanično nisu ni spominjali, što će izroditi svakakve mitove, kao što su oni u kojima je Šah Džahan graditelje mauzoleja oslepeo, odsekao im šake ili čak pogubio, „kako nikada ne bi izgradili nešto lepše“. To se i danas priča milionima turistima.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...