EHNATON: Prvi egipatski revolucionar

Otac kralja Tutankamona naglavačke je okrenuo religiju, umetnost i politiku drevnog Egipta, a onda je njegovo nasleđe zatrla reakcija na te poteze. Danas ga prepoznajemo kao simbol promene.

EHNATON: Prvi egipatski revolucionar Foto: Profimedia

Tekst Ehnaton objavljen je u National Geographic Srbija, u maju 2017. godine

PONEKAD NAJGLASNIJI KOMENTAR O KRALJU DAJU ONI KOJI ĆUTE

Jednog jutra u Amarni, mestu u gornjem Egiptu oko 300 kilometara južno od Kaira, hrpica krhkih kostiju nalik vrapčjim bila je raspoređena na drvenom stolu. „Ključna kost je ovde, i nadlaktična kost, rebra, potkolenična kost”, rekla je Ešli Šidner, američki bioarheolog. „Ova je stara godinu i po ili dve.”

Kostur je pripadao detetu koje je živelo u Amarni pre više od 3.300 godina, kad je ovo nalazište bilo egipatska prestonica. Grad je osnovao Ehnaton, kralj koji uz svoju ženu Nefertiti i sina Tutankamona raspiruje maštu današnjih ljudi više od bilo koje druge ličnosti drevnog Egipta. Ovaj anonimni skelet, nasuprot tome, iskopan je iz neobeleženog groba. Kosti otkrivaju naznake neuhranjenosti, koju su Ešli Šidner i ostali istraživači uočili na ostacima desetine dece iz Amarne.

„Zastoj u razvoju počinje sa oko sedam i po meseci starosti”, kaže naučnica. „To je vreme kada se prelazi s majčinog mleka na čvrstu hranu.” Čini se da je u Amarni taj prelaz kod mnoge dece odgađan.

„Moguće je da je majka zaključila kako nema dovoljno hrane.”

Donedavno su Ehnatonovi podanici, čini se, bili jedini koji nisu procenjivali njegovo nasleđe. Ostali su imali potrebu da mnogo toga kažu o kralju koji je vladao od oko 1353.  do 1336. godine pre n. e. i pokušao da transformiše egipatsku reli- giju, umetnost i vlast. Ehnatonovi naslednici uglavnom su bili oštri u oceni njegove vladavine. Čak je i Tutankamon – čija kratka vladavina izaziva divljenje otkad je njegova grobnica pronađena 1922. godine – izdao dekret kojim kritikuje stanje tokom vladavine svog oca: „Zemlja je bila u nevolji; bogovi su napustili ovu zemlju.”

Tokom iduće dinastije Ehnatona su prozivali da je zlikovac i buntovnik, a faraoni su uništili njegove statue i slike, pokušavajući da ga sasvim izbrišu iz istorije.

Mišljenje o njemu okrenulo se drugom ekstremu otkada su arheolozi iznova otkrili Ehnatona.

Godine 1905. egiptolog Džejms Henri Brested opisao je kralja kao „prvog individualca u ljudskoj istoriji”. Za Bresteda i mnoge druge Ehnaton je bio revolucionar čije su ideje, posebno koncept monoteizma, bile daleko ispred vremena. A arheološki dokazi uvek su bili toliko šturi da su dozvoljavali popunjavanje rupa maštom. Dominik Montserat, čija knjiga o Ehnatonu nosi podnaslov „Istorija, fantazija i drevni Egipat”, napomenuo je da često nepovezane dokaze iz drevnih razdoblja povezujemo u priču koja ima smisla u našem svetu. To činimo, napisao je, „da bi se prošlost mogla ogledati u sadašnjosti”.

To savremeno ogledalo kralja Ehnatona odražava gotovo sve zamislive identitete. Kralj je predstavljan kao protohrišćanin, miroljubivi zaštitnik okoline, otvoreni homoseksualac pono- san na svoju polnu orijentaciju, te totalitarni diktator. Njegovu sliku s jednakim entuzijazmom prigrlili su nacisti i afrocentristički pokret. Tomas Man, Nagib Mafhuz i Frida Kalo uključili su tog faraona u svoju umetnost. Kad je Filip Glas napisao tri opere o vizionarima, njegovo trojstvo uključivalo je Alberta Ajnštajna, Mahatmu Gandija i Ehnatona. Sigmund Frojd jednom se onesvestio tokom žučne rasprave sa švajcarskim psihijatrom Karlom Jungom o tome da li je egipatski faraon patio od preterane ljubavi prema majci. (Frojdova dijagnoza: Ehnaton je imao Edipov kompleks gotovo hiljadu godina pre Edipa.)

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.