GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih?

Neki su umovi tako izuzetni da menjaju svet. Ne znamo tačno šta tim ljudima omogućava da budu toliko iznad nas, ali nauka nam pruža neke nagoveštaje.

GENIJE: Zašto su neki ljudi pametniji od drugih? Foto: Profimedia

Tekst Ko je Genije? objavljen je u National Geographic Srbija, u maju 2017. godine 

U muzeju Miter u Filadelfiji izložen je čitav niz neobičnih medicinskih uzoraka. Na donjem nivou, u staklenoj posudi plutaju spojene jetre sijamskih blizanaca Čanga i Enga iz XIX veka. U neposrednoj blizini posetioci mogu da gledaju u ruke natečene od kostobolje, kamenčiće iz bešike predsednika Vrhovnog suda Džona Maršala, kancerozni tumor izvađen iz vilice predsednika Grovera Klivlenda i butnu kost vojnika iz Građanskog rata u kojoj se još uvek nalazi metak. Ali jedan uzorak, blizu ulaza, izaziva neuporedivo strahopoštovanje. Pogledate li bolje vitrinu, videćete masne tragove na mestu gde posetioci naslanjaju čelo na staklo.

Predmet koji ih fascinira jeste mala drvena kutija s 46 mikroskopskih stakalaca, a na svakom se nalazi tanki komadić mozga Alberta Ajnštajna. Uveličavajuće staklo namešteno iznad jednog od stakalaca otkriva komad tkiva veličine poštanske markice. Njegova elegantna grananja i krivulje nalik su ušću neke reke posmatranom iz vazduha. Ti ostaci moždanog tkiva su hipnotizirajući, uprkos tome – ili možda baš zato – što nam otkrivaju malo toga o spoznajnim sposobnostima čuvenog fizičara. Ostali eksponati u muzeju prikazuju bolest ili izobličenost – rezultat nečega što je pošlo po zlu. Ajnštajnov mozak predstavlja potencijal, sposobnost jednog izuzetnog uma, jednog genija, da se odbaci dalje od svih drugih. "On je na svet gledao drugačije od nas ostalih", kaže posetiteljka Karen O’Her dok posmatra uzorak boje čaja. "A mogao je da dopre i dalje od onog što nije mogao da vidi, što je potpuno neverovatno."

Tokom istorije retki su se pojedinci istakli svojim meteorskim doprinosima nekom području. Počasna dvorska dama Murasaki svojom književnom inventivnošću. Mikelanđelo svojim majstorskim stilom. Marija Kiri svojom naučnom pronicljivošću. Po rečima nemačkog filozofa Artura Šopenhauera, "genije osvetljava svoje doba kao što kometa osvetljava putanje planeta". Razmotrite Ajnštajnov uticaj na fiziku. Bez ikakvog drugog alata osim snage svojih misli, u svojoj opštoj teoriji relativnosti predvideo je da će golemi objekti koji se ubrzavaju – poput crnih rupa koje kruže jedna oko druge – prouzrokovati talase u strukturi prostor –vremena. Bili su potrebni jedno stoleće, računari ogromne snage i vrlo sofisticirana tehnologija da bi se definitivno dokazalo da je bio u pravu: tek pre nešto manje od dve godine fizički su opaženi takvi gravitacioni talasi.

mikelandjelo-genije
Genije se najbolje meri po tome da li njegov rad odzvanja kroz vekove.
U firentinskoj Galeriji Akademije Mikelanđelov "David" uzdiže se nad zadivljenim posetiocima više od 500 godina nakon što je
umetnik taj 517 centimetara visoki kip isklesao iz jednog jedinog mermernog bloka koji su odbacili drugi vajari.
Foto: lornet/Shutterstock

albert_einstein
Albert Ajnštajn je oličenje genija, zbog čega postoji trajno zanimanje za njegov mozak.
Moždani talasi ovog fizičara mereni su 1951. godine. Nakon njegove smrti 1955. godine patolog je obojene tanke uzorke mozga stavio na mikroskopska stakalca.
Mnoga od tih stakalaca nalaze se u Nacionalnom muzeju zdravlja i medicine u Silver Springu, u Saveznoj Državi Merilend.
Foto: Wikimedia Commons


Ajnštajn je uveo revoluciju u naše razumevanje osnovnih zakona svemira. Ali naše razumevanje načina funkcionisanja umova poput njegovog i dalje je tvrdoglavo prizemljeno. Po čemu su se njegovi misaoni procesi, sposobnosti njegovog mozga razlikovale od sposobnosti njegovih "samo" izuzetnih kolega? Šta je to što čini genija?

Filozofi već dugo razmišljaju o korenima genijalnosti. Stari grčki mislioci verovali su da je u pitanju crna žuč – jedna od četiri telesne tečnosti u koju je verovao Hipokrat – a koju su u izobilju navodno imali pesnici, filozofi i druge izuzetne duše s "uzvišenim darom", kaže istoričar Darin Mekman, autor knjige "Božanski bes: Istorija genija". Frenolozi su genijalnost tražili u kvrgama na glavi; kraniognomičari su skupljali lobanje uključujući i Kantovu, te ih bušili, merili i vagali.

Niko od njih nije otkrio nijedan izvor genijalnosti, i nije verovatno da će nešto takvo ikada biti pronađeno. Genijalnost je previše neuhvatljiva, previše subjektivna, previše vezana uz sud istorije da bi se tek tako mogla prepoznati. Osim toga, potrebno je u najvećoj meri pojednostaviti veliki broj izraženih osobina kod nekog pojedinca. Umesto toga, možemo pokušati da je shvatimo odgonetanjem složenih i zamršenih svojstava poput inteligencije, kreativnosti, istrajnosti, pa i sreće – da ih navedemo tek nekoliko – koja zajedno stvaraju osobu sposobnu da menja svet.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.