Poreklo pera: Duga ekstravagantna evolucija perja

Poreklo pera možda nema nikakve veze s letenjem.

Poreklo pera: Duga ekstravagantna evolucija perja Foto: Profimedia

Tekst Evolucija perja  je objavljen u National Geographic Srbija iz februara 2011. godine

Većina nas nikada neće imati priliku da svojim očima vidi najveća čuda prirode. Neće ugledati sjaj oka džinovske lignje, velikog kao košarkaška lopta. Najbliži ćemo biti kljovi narvala sličnoj rogu jednoroga pomoću fotografije. Postoji jedno čudo prirode koje skoro svako od nas može da vidi, jednostavno tako što će izaći napolje: dinosauruse koji za letenje koriste perje.

Čak i na najurbanizovanijim mestima na planeti ptice su toliko uobičajene da je lako uzeti zdravo za gotovo, kako njihovo dinosaurusko nasleđe, tako i ingeniozno perje koje ih održava u visinama. Da bi izdržala snagu nadolazećeg udara vazduha, letna pera su asimetrično oblikovana, glavna pera su po rubovima tanka i kruta, a repna duga i savitljiva. Da bi se podigla u vazduh, ptica treba samo da savije krila, podešavajući protok vazduha ispod i iznad njih.

Ako se perje prvobitno nije razvilo radi letenja, kakva mu je bila svrha? Možda je služilo kao izolacija ili, kao što skorašnja istraživanja sugerišu, da privuče pažnja suprotnog pola

Avionska krila koriste neke od istih tih trikova aerodinamike. Međutim, ptičje krilo je daleko sofisticiranije od bilo čega načinjenog od metalnih ploča i nitni. Iz centralne drške pera širi se niz tananih žioka, a iz svake od njih rastu manje žiočice, kao ogranci iz grane, obložene sićušnim kukama. Kada se te žioke zakače za kukice susednih žioka, one formiraju strukturalnu mrežu koja je lagana, ali izuzetno snažna. Kada ptica raširi svoja pera da ih očisti, te žioke se bez napora razdvoje, a zatim ponovo kliznu na svoje mesto.

Poreklo ovog čudesnog mehanizma predstavlja jednu od najdugotrajnijih misterija evolucije. Samo dve godine pošto je Darvin objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta“, radnici jednog kamenoloma u Nemačkoj su 1861. godine otkrili spektakularne fosile ptice veličine vrane, nazvane Archaeopteryx, koja je živela pre oko 150 miliona godina. Taj fosil je imao perje i druga obeležja savremenih ptica, ali i tragove reptilske prošlosti, kao što su zubi u ustima, kandže na krilima i dugački koščati rep. Izgleda da je ovaj Archaeopteryx, kao što je to slučaj i sa fosilima kitova sa nogama, zabeležio jedan kritični momenat u evolutivnom preobražaju. „Ovo je vredno moje pažnje“, poverio se Darvin jednom prijatelju.

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...