Prva žena faraon: Hatšepsut, žena kralj Egipta

Šta je podstaklo Hatšepsut da drevnim Egiptom vlada kao faraon, dok je njen pastorak ostao u senci? Njena mumija, kao i istina o njoj, izlaze na videlo.

Ipak, postojao je taj mali problem vezan za pol. Kraljevska čast se prenosila sa oca na sina, a ne na kćer; postojalo je religijsko uverenje da žena ne može primereno da obavlja ulogu kralja. Savladavanje te prepreke mora da je zahtevalo veliku oštroumnost žene – kralja. Kad joj je suprug umro, titula koju je Hatšepsut isticala nije bila ona Kraljeve supruge, već Božanske Amonove supruge, imenovanje za koje neki veruju da joj je otvorilo put do prestola. Hatšepsut u zapisima nikad nije skrivala svoj pol; natpisi o njoj često sadrže ženske nastavke. Ali izgleda da je u prvim godinama vladavine tragala za načinima spajanja predstava kraljice i kralja, kao da će vizuelni kompromis rešiti protivrečnost žene na vlasti. Na jednoj sedećoj skulpturi od crvenog granita, Hatšepsut je prikazana s nedvosmisleno ženskim telom, ali i s prugastom nemes – maramom na glavi ukrašenom kobrom – ureusom, obeležjima kralja. Na nekim reljefima u hramovima, Hatšepsut je prikazana odevena u tradicionalnu usku haljinu do gležnjeva, ali u širokom raskoraku u pozi kralja. Kako su godine prolazile, izgleda da je zaključila da je lakše da u potpunosti zaobiđe pitanje pola. Prikazivala se isključivo kao muškarac – kralj, s faraonskim ukrasima za glavu i u faraonskoj šendit – pregači, te s lažnom faraonskom bradom – bez ikakvih ženskih obeležja. Mnoge od skulptura sa njenom predstavom, slike i natpisi izgledaju kao sastavni deo pažljivo smišljene propagandne kampanje sa ciljem da se podrži legitimnost njene vladavine u ulozi kralja – i opravda njen prestup. Reljefi u Hatšepsutinom hramu mrtvih ispredaju priču o njenom stupanju na presto kao o ispunjenju božanskog plana i obznanjuju da je njen otac, Tutmes I, ne samo nameravao da ona bude kralj već i da je bio u mogućnosti da prisustvuje njenom krunisanju. Na tim predstavama veliki bog Amon je prikazan kako se pred Hatšepsutinom majkom pojavljuje prerušen u Tutmesa I. On zapoveda Knumu, bogu stvaranja s glavom ovna, koji oblikuje glinu čovečanstva na svom grnčarskom vitlu: "Idi i učini je boljom od svih bogova: oblikuj za mene tu moju kćer koju sam začeo." 

 

 

Za razliku od većine preduzimača, Knum se odmah prihvata posla, odgovarajući: "Njen lik će biti uzvišeniji od bogova, u njenom veličanstvenom dostojanstvu kralja…" 

Na Knumovom grnčarskom točku, mala Hatšepsut je nedvosmisleno prikazana kao dečak

O tome koja je mogla da bude ciljna grupa ovakve propagande još se raspravlja. Teško je zamisliti da je Hatšepsut morala da ojačava svoj legitimitet pred moćnim saveznicima kao što su vrhovni sveštenici Amona ili članovi elite poput Senenmuta. Kome je, dakle, ona namenila te svoje priče? Bogovima? Budućnosti? National Geographicu? 

Jedan od odgovora na to pitanje moguće je pronaći u natpisima gde Hatšepsut spominje vivka, čestu nilsku močvarnu pticu koja je starim Egipćanima bila poznata pod nazivom rekit. U hijeroglifskim tekstovima se reč "rekit" obično prevodi kao "obični ljudi". Taj izraz se često pojavljuje na natpisima Novog carstva, ali je pre nekoliko godina Kenet Grifin, sada na Univerzitetu Svonsi u Velsu, primetio da ga je Hatšepsut češće koristila od ostalih faraona XVIII dinastije. "Izgledalo je kao da njeni natpisi ukazuju na neku ličnu povezanost s rekit – pticom kakva je u tim vremenima bila bez premca", kaže on. Hatšepsut je često posesivno govorila o "mom rekitu" i tražila odobrenja od rekita – kao da je ta neobična vladarka bila prikriveni populista. Kad Hatšepsutino srce zatreperi pri pomisli na ono šta će "ljudi" govoriti, ljudi koje je ona imala na umu su možda bili obični poput vivaka na Nilu, rekita. Posle njene smrti, oko 1458. g. p.n.e, njen pastorak je proživeo svoj život kao jedan od velikih faraona egipatske istorije.

Tutmes III je bio graditelj spomenika kao i njegova maćeha, ali i ratnik bez premca, takozvani "Napoleon drevnog Egipta". U rasponu od 19 godina predvodio je 17 vojnih pohoda na Levant, uključujući tu i pobedu protiv Kanaanaca kod Megida u današnjem Izraelu o kojoj se i danas uči na vojnim akademijama. Imao je mnogo žena, od kojih mu je jedna podarila naslednika, Amenhotepa II. Tutmes III je takođe pronašao vreme da uvede piletinu na egipatsku trpezu. 

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je junsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.