Prva žena faraon: Hatšepsut, žena kralj Egipta

Šta je podstaklo Hatšepsut da drevnim Egiptom vlada kao faraon, dok je njen pastorak ostao u senci? Njena mumija, kao i istina o njoj, izlaze na videlo.

S obzirom na zaborav koji je zadesio Hatšepsut, teško je setiti se ijednog drugog faraona čije su nade da će ostati zapamćen bile jalovije. Izgleda da se više bojala anonimnosti nego smrti. Bila je među najistaknutijim graditeljima jedne od najvećih egipatskih dinastija. Podizala je i obnavljala hramove i svetilišta od Sinaja do Nubije. Četiri granitna obeliska koja je podigla u ogromnom hramu velikog boga Amona u Karnaku spadala su među najveličanstvenije ikada stvorene. Naručila je izradu stotina sopstvenih skulptura i u kamen uklesala podatke o svojoj lozi, titulama, svojoj prošlosti, stvarnoj i izmišljenoj, pa čak i o svojim mislima i nadanjima, koje je ponekad poveravala u svojoj neobičnoj iskrenosti. Izrazi zabrinutosti koje je Hatšepsut ispisala na jednom od svojih obeliska u Karnaku još odjekuju skoro simpatičnom nesigurnošću: "Srce mi zatreperi kad pomislim na to šta će ljudi govoriti. Oni koji će gledati moje spomenike u godinama koje dolaze i pričati o svemu što sam činila."

U ranijoj istoriji Novog carstva mnogo toga je nepoznato, ali sasvim je sigurno da je u vreme rođenja Hatšepsut Egipat bio u usponu. Njen mogući deda Ahmoze, osnivač XVIII dinastije, proterao je strašne osvajače Hikse koji su tokom dva veka zauzimali severni deo doline Nila. Kako Ahmozeov sin Amenhotep I nije imao sina koji bi ga nasledio, veruje se da je princezinim venčanjem u kraljevsku lozu uveden zastrašujući general poznat pod imenom Tutmes. 

Hatšepsut je bila najstarija ćerka Tutmesa i njegove Velike kraljevske supruge, kraljice Ahmoze, koja je verovatno bila u bliskom srodstvu sa kraljem Ahmozeom. Ali Tutmes je takođe imao sina s drugom kraljicom i taj sin, Tutmes II, nasledio je krunu kad je njegov otac "otpočinuo od života". Pribegavši uobičajenoj metodi jačanja kraljevske loze – i to neopterećen današnjim samoprekorima u slučaju spavanja sa sopstvenom sestrom – Tutmes II i Hatšepsut su se venčali. Dobili su jednu ćerku; supruga nižeg ranga, Izida, doneće Tutmesu muškog naslednika kojeg Hatšepsut nije uspela da osigura. 

Tutmes II nije dugo vladao i kad ga je na onaj svet odvela, kako će to CT skeniranje sprovedeno 3500 godina kasnije utvrditi, srčana bolest, njegov naslednik Tutmes III još je bio dečak. U skladu sa običajima, Hatšepsut je preuzela stvarnu vlast zamenjujući mladog faraona u svojstvu kraljice – regenta. I tako je započeo jedan od najzamršenijih perioda u istoriji drevnog Egipta. 

Hatšepsut je u početku delovala u korist svog bratanca – pastorka, pažljivo poštujući pravila po kojima su prethodne kraljice vodile političke poslove tokom stasavanja maloletnih naslednika. Ali posle izvesnog vremena pojavili su se znaci koji su ukazivali na to da bi Hatšepsutino regentstvo moglo da bude drugačije. Stariji reljefi je prikazuju kako obavlja kraljevske dužnosti poput prinošenja žrtvenih darova bogovima ili zapovesti o podizanju obeliska načinjenih u kamenolomima crvenog granita u Asuanu. Posle samo nekoliko godina preuzela je ulogu „kralja“ Egipta, vrhovnu moć u toj zemlji. Svom pastorku – koji je do tada verovatno već bio sasvim sposoban da preuzme presto – namenila je tek drugu ulogu po važnosti. Hatšepsut je na taj način nastavila da vlada i vladala je 21 godinu. 

Šta je podstaklo Hatšepsut na tako radikalno kršenje običajne uloge kraljice – regenta? Društvena ili vojna kriza? Dinastijska politika? Amonov božanski nalog? Želja za vlašću? "Nešto je nagnalo Hatšepsut da promeni način na koji je sebe prikazivala na javnim spomenicima, ali mi ne znamo šta je to bilo", kaže Piter Dorman, ugledni egiptolog i predsednik Američkog univerziteta u Bejrutu. "Jedna od najtežih stvari koju bi trebalo odgonetnuti su njeni motivi." Možda je krvno srodstvo imalo neke veze sa tim. Na jednom kenotafu u kamenolomima peščara Gebel el Silsile, njen glavni nadzornik i arhitekta Senenmut o njoj govori kao o "prvorođenoj kraljevoj kćeri", što je svojstvo koje naglašava njeno poreklo kao glavnog naslednika Tutmesa I, ispred svojstva glavne kraljevske supruge Tutmesa II. Ne treba zaboraviti da je Hatšepsut imala pravu plavu krv, povezanu s faraonom Ahmozeom, dok je njen suprug – brat bio samo potomak usvojenog kralja. Egipćani su verovali u božanstvenost faraona; samo je Hatšepsut, ali ne i njen pastorak, posedovala biološku vezu s božanskim kraljevstvom. 

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.