ISTINA O GMO: Nova zelena revolucija

Savremeni superusevi biće od velike pomoći. Međutim, pitanja poljoprivrede se ne mogu rešavati samo biotehnološkim merama.

ISTINA O GMO: Nova zelena revolucija Foto: Profimedia

Ceo tekst Nova zelena revolucija možete pročitati u National Geographic Srbija iz oktobra 2014. godine

Nešto uništava rod kasave Ramadanija Džume. „Možda ima previše vode”, kaže on, opipavajući bokore uvelog žutog lišća na dva metra visokoj biljci. „Ili previše sunca.” Džuma obrađuje malu njivu, manju od pola hektara, u blizini grada Bagamojo, na obali Indijskog okeana, oko 60 kilometara severno od Dar es Salama, u Tanzaniji. Tokom jednog kišovitog martovskog  jutra, dok ga prate dvojica od njegova četiri sinčića, on razgovara sa jednim tehničarem iz prestonice, 28-godišnjim Deogratijusom Markom sa Poljoprivrednog instituta Mikočeni. Mark govori Džumi da problem nije ni u suncu ni u kiši. Stvarni uništitelji kasave, premali da bi se golim okom videli, jesu virusi.

Geni svih živih bića na Zemlji – uključujući suncokret, dragoceni izvor jestivog ulja – sastoje se od različitih nizova četiri hemijska sastojka: adenina, timina, citozina i guanin, za koje se koriste skraćenice A, T, C i G. Naučnici se nadaju da će identifikacijom gena i manipulacijom njima stvoriti nove vrste useva koji će nam pomoći u suočavanju sa izazovima globalnog zagrevanja i rasta populacije.

Mark otkida nekoliko mokrih listova; sa njih odleće nekoliko belih leptirastih vaši. Ove mušice veličine čiode, objašnjava on, prenose dva virusa. Jedan uništava lišće kasave, a drugi, koji se zove virus smeđih pruga, uništava skrobni, jestivi koren – što predstavlja pravu katastrofu koja obično ne bude otkrivena pre iskopavanja roda. Džuma je tipičan predstavnik zemljoradnika sa kojima Mark radi – većina njih nije nikada čula za virusne bolesti. „Možeš li da zamisliš kako će se osećati kad mu kažem da će morati da počupa i iskoreni sve te biljke?”, kaže Mark tiho. Džuma nosi iscepani plavi šorts i izbledelu zelenu majicu sa natpisom „Da li biste hteli da kupite samoglasnik?”. On pažljivo sluša Markovu dijagnozu. Potom skida s ramena tešku motiku i počinje da kopa. Njegov najstariji sin, koji ima deset godina, gricka list kasave. Džuma otkopava koren kasave i preseca ga motikom. Razočarano uzdiše – kremastobeli sadržaj ploda je istačkan smeđim, trulim skrobom.

Džuma će morati da kasavu iskopa mesec dana ranije da bi sačuvao dovoljno roda za prodaju, te da bi time mogao da prehrani porodicu. Pitam ga koliko mu je važna kasava.

„Mihogo ni kila kitu”, odgovara na svahiliju. „Kasava je sve.”

Većina žitelja Tanzanije sitni su zemljoradnici koji svojim radom izdržavaju porodice. Na malim porodičnim imanjima uzgaja se više od 90 odsto svih useva u Africi, a kasava je osnovna životna namirnica za više od 250 miliona ljudi. Uzgaja se čak i na manje plodnom zemljištu, a podnosi talase žege i suše. Bila bi savršena poljoprivredna kultura za Afriku XXI veka, samo da nema leptiraste vaši koja se širi uporedo sa klimatskim otopljavanjem. Isti virusi koji su napali Džumino polje već su se proširili po čitavoj istočnoj Africi.

Pre odlaska iz Bagamoja posećujemo Šiđu Kagembea, Džuminog komšiju. Njegova polja kasave nisu ništa bolje prošla. Ćuteći sluša dok mu Mark objašnjava delovanje virusa. „Kako možeš da nam pomogneš?”, pita on.

ODGOVOR NA TO PITANJE biće jedan od najvećih izazova u ovom veku. Klimatske promene i porast broja stanovnika učiniće značajno nesigurnijim Džumin i Kagembeov život, kao i živote ostalih sitnih zemljoradnika u zemljama u razvoju, ali i ljudi koje oni hrane. Tokom većeg dela XX veka čovečanstvo je uspevalo da ostane na čelu maltuzijanske trke između populacionog rasta i zaliha hrane. Hoćemo li biti sposobni da održimo to vođstvo i u XXI veku ili će nas skoliti neka globalna katastrofa?

Prognoze Ujedinjenih nacija jesu da će do 2050. godine svetska populacija narasti za više od dve milijarde ljudi. Polovina njih će se roditi u Podsaharskoj Africi, a još 30 odsto u južnoj i jugoistočnoj Aziji. U tim područjima se, isto tako, očekuje da posledice klimatskih promena – suše, talasi vreline, uopšte ekstremni vremenski uslovi – budu najpogubnije...

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...