U razmaku od samo nekoliko sati, jutros su pored naše planete proletela dva asteroida, saopštila je Nasa.

Otkriće je ili prvo takve vrste ili je dokaz da moramo da preispitamo našu sliku o lunarnoj unutrašnjosti.

Ruski astronomi potvrđuju računice prema kojima bi veliki asteroid "Apofizis", veličine 325 metara, mogao da ugrozi Zemlju.

Veliki asteroidi dvostruko više su padali na Zemlju u poslednjih 290 miliona godina u odnosu na pre više od 700 miliona godina, navodi se u objavljenoj studiji u časopisu "Science".

Zemljino magnetno polje na kojem se temelje globalni navigacioni sistemi ubrzano se menja, pa se Severni pol sve više i sve brže udaljava od Kanade i pomiče prema Sibiru.

Jeste li se ikada zapitali kako bi izgledala naša planeta kada bi neko povukao imaginarni čep na dnu okena? Evo odgovora...

Katastrofične pojave mogu poreklom biti zemaljske i vasionske. Nažalost, ljudi imaju ceo vek iza sebe u kojem se sami na katastrofalan način ponašaju prema svom okruženju, kaže za Tanjug Branko Simonović, iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

Šira slika, koja je čoveku neophodna da bi razumeo ono što zna samo u teoriji, ilustrovala je položaj Zemlje u beskonačnom univerzumu i čovečanstvu ukazala na činjenicu da je to jedini dom koji za sada ima, kao i da smo zaista privilegovani što živimo baš tu.

Oko 115 kilometara severozapadno od Laboka, 150 kilometara južnozapadno od Amarila i 70 kilometara zapadno od granice Teksasa i Novog Meksika nalazi se verovatno jedino mesto na svetu koje se naziva Zemlja (Earth).

Pre 2,6 miliona godina neuobičajeno jako svetlo stiglo je do predistorijskog neba i zadržalo se nedeljama ili mesecima. Bila je to supernova, eksplozija zvezde nekih 150 svetlosnih godina udaljena od Zemlje.

Za samo 20 minuta, 11. novembra, neobični seizmički talasi obišli su polovinu planete. Niko ih nije osetio, ništa nisu uništili, ali su zbunili naučnike.

Novi izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da se ozonski omotač Zemlje obnavlja, a ozonska rupa na Antarktiku smanjuje, prenosi AP.

Čovečanstvo i način na koji se hranimo, grejemo i finansiramo naše društvo i privredu pritiskaju prirodu do kranjih granica, a usluge koje dobijamo od nje su nam sve manje dostupne, pokazuje WWF-ov Izveštaj o životu na planeti 2018.

Dok je mali deo vode za piće, otprilike 70 odsto naše planete je prekriveno okeanima, morima, jezerima, rekama, močvarama i neizbrojivimi izvorima najdragocenije tečnosti. Ali odakle je stigla?

Američka svemirska agencija NASA lansirala je savremeni laser u orbitu namenjen proučavanju leda i njegovog topljenja na Zemlji.

Dvesta poznatih ličnosti iz sveta umetnosti, filma i nauke medju kojima su Pedro Almodovar, Alen Delon, Katrin Denev, Aniš Kapur, uputilo je apel za hitno spasavanje planete, što su nazvali "najvećim izazovom u istoriji čovečanstva".

Uz podsećanje na sumorne prognoze o promenama u atmosferi kakve daju raznovrsni klimatski modeli, Svetski dan životne sredine, koji članice Ujedinjenih nacija obeležavaju 5. juna, zapravo može biti prilika da se osvrnemo i na neke druge, možda i sasvim neočekivane efekte globalnog zagrevanja na vas lično.

Zamislite samo da je Zemlja ravna ploča. Kako bi i da li bi to uopšte funkcionisalo?

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici nastao je video koji je zapravo serija od 18 setova time-lapse fotografija.

Kao planeta, Zemlja je dobro opremljena i idealno pozicionirana u našem Sunčevom sistemu i u galaksiji da podrži život kakav poznajemo.