Najjezivije ostrvo na svetu: Grad duhova okružen okeanom

Najudaljenije od svih Britanskih ostrva je dom najveće kolonije morskih ptica u severozapadnoj Evropi, litice više od Empajer Stejt Bildinga i jednog od najstrašnijih grada duhova na svetu

Najjezivije ostrvo na svetu: Grad duhova okružen okeanom Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Postoji samo nekoliko mesta koja su ostala na Zemlji, pogotovo u Velikoj Britaniji, a koja su toliko udaljena, nepristupačna da vaši planovi za putovanje mogu biti potpuno izbrisani vetrom ili vremenom.

Toliko udaljen i mali da se ne nalazi na svim mapama Evrope i Velike Britanije

Sent Kilda je jedno od tih retkih mesta. Smešten 64 kilometra zapadno preko otvorenih voda Atlantskog okeana od sledećeg naseljenog komada zemlje, već udaljenog ostrva Severnog Jujsta, ovaj arhipelag označava najistureniju ivicu Spoljnih Hebrida u Škotskoj i najudaljeniji deo Britanskih ostrva. Toliko je udaljen da često nije ni prikazan na mapama Velike Britanije, tako je mali da je često izostavljen i sa mape Evrope, piše BBC.

Da li biste živeli na najudaljenijem ostrvu na svetu? (VIDEO)

Takođe je poznat kao grad duhova. Hirtu, glavno ostrvo Sent Kilde i jedini od četiri ostrva u arhipelagu koji je ikad bio naseljen, poslednji stanovnici su napustili 1930. godine. To je bio kraj jedne ere, koja se definitvno završila u aprilu ove godine kada je umro poslednji stanovnik ovog arhipelaga. Selo sada održava Nacionalni fond Škotske kao kulturnu bašitnu.

Jedini način da dođete do Sent Kilda je brodom. Međutim, udaljena lokacija nikada nije zaustavljala posetioce. Ljudi su prošli kroz Sent Kildu pre više od 7.000 godina, iskopavanja su otkrila alate od kamena iz doba neolita i potencijalne humke iz bronzanog perioda. Vikinzi su ovuda prošli u IX i X veku ostavljajući za sobom broševe i mačeve. Do XVII veka, Hirta je imala zajednicu od 180 ljudi, koji su služili u tri kapele - iznenađujuće veliki broj koji su naveli istraživače da misle da su Sent Kildu naseleli rani hrišćanski monasi.

Najveća kolonija morskih ptica

Lokacija arhipelaga je takođe pomogla da se napravi najveća kolonija morskih ptica na severoistoku Atlantika i bude dom milion ptica, uključujući i najveću koloniju morusa i najveću evropsku koloniju fraterkula i burnjaka. Nažalost, ove ptice su u opasnosti. Zahvaljujući nestašici hrane i drugim rezultatima klimatskih promena, njihov broj je opao za 90 procenata u poslednjih 15 godina.

Kako se približavate Hirti i prilazite blizu ostrva Soay, litice su toliko popunjene pticama da kameni simsovi izgledaju kao da su zamrznuti. Tri kilometra zapadnoistočno, oko najvišeg morskog dimnjaka u Velikoj Britaniji na 196 metara visine i više od dva puta širi od Big Bena, morusi toliko gusto vitlaju da izgledaju kao roj pčela.

Najopasnije pleme na svetu već 60.000 godina živi na ostrvu Sentineli u potpunoj izolaciji

Dolaskom na Hirtu, možemo da vidimo druge benefite ostrva. Iznenađujuće moderne zgrade koje su uočene na ostrvu, vojne instalacije koje je postavilo Ministarstvo odbrane obuhvataju smeštaj, nered i centar za komunikacije. Vojni objekti dodaju još veći osećaj misterije. 

Neobičan život na Sent Kildi: korišćenje toplote stoke i njihovog izmeta da bi se zagrejala kuća

Glavna putanja u selu je ispresecana sa više od 40 kamenih kuća koje datiraju iz XIX veka.

Iako ruševine možda izgledaju romantično, život ovde je bio sve samo ne romantičan. Rad na zemlji je bio težak usled nezgodnih vremenskih uslova. Čak je i lov ptica, obeležje života na Sent Kildi, bio izazovan, jer su ptice ostajale na arhipelagu samo polovinu godine.

Ali stanovnici Sent Kilde su smislili genijalan način preživljavanja. Kamene kolibe su iskopane jedan metar u zemlju zbog izolacije, krovovi su bili pokriveni slamom, a potom vodootpornim katranom i busenom.

Sulavesi, ostrvo na kojem je život sa preminulima tradicija

Stoka (krave i ovce) su bile unutra u kući što je pametan način da se zagreje prostorija. Korišćenjem toplote životinja, stanovnici su izmete stoke posuli po podu, što je bila neka vrsta podnog grejanja, ali ne baš otmenog.

Do kraja zime, pod je bio toliko visok da su posetioci morali da se provlače kroz vrata na kolenima. Kada dođe proleće, izmet iskopaju i rašire ga po svojim poljima što je bilo savršeno đubrivo.

Neuspela modernizacija

Do kasnog XIX veka sve više turista je posećivalo Sent Kildu, pa pošto se ovakav način života smatrao sramotnim, do 1870. godine koristeći donacije izgrađene su nove, modernije kuće. Međutim, tokom prve oluje, prozori i vrata su pukli, a krov se otkačio. Meštani su se vratili u svoje crne kuće (tako su ih zvali). Takođe, proces modernizacije nije uključivao uvođenje stoke u kuću, pa su se stanovnici smrzavali i oglušili se o naredbe. 

Do 1930. godine svi pokušaji modernizacije, kao i rastuća svest meštana kako bi izgledao život na drugom mestu dovela je do zahteva poslednjih 36 stanovnika, koji su zamolili britansku vladu da ih raseli. 

Ali koliko god da su znali da je u pitanju ispravna odluka, mnogi stanovnici su oklevali da potpišu pismo. Sada vidimo i zašto.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.