Festival Tapati na Uskršnjim ostrvima: uzbudljivi trenuci najizolovanijeg mesta na svetu

Kada vam je najbliži komšija udaljen 2.000 km, onda morate da se oslonite na maštu, sanke od bananinog drveta i strmu vulkansku padinu.

Festival Tapati na Uskršnjim ostrvima: uzbudljivi trenuci najizolovanijeg mesta na svetu Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Uskršnje ostrvo ili kako ga lokalno stanovništvo zove Rapa Nui, nalazi se na jugu Tihog okeana oko 3.600 km od Čilea. Iako važi za slabo naseljeno, lokalno stanovništvo još od XII veka živi na njemu. 

Pogledajte i Tajna Uskršnjeg ostrva

Ono što ga izdvaja od drugih su i ogromne statue glava, Moai, teške i po 80 tona, koje su najverovatnije domoroci uz pomoć kanapa i puno strpljenja izmestili od kamenoloma do sadašnje lokacije.

Statue simbolizuju ljude koji gledaju u svoje unutrašnje biće i nešto su nalik čuvara koji štite ostrvljane od uljeza. Zbog svoje izolovanosti narod Rapa Nuia insistira na tradiciji i konzervativnim vrednostima. Međutim, jedan festival pruža potpuno drugačiji utisak o stanovnicima Uskršnjeg ostrva.

Svakog februara u jedinom gradu na ostrvu, Hanga Roa održava se Tapati festival na kojem se lokalno stanovništvo takmiči u plesu, poeziji, kuvanju, pevanju i jednom neobičnom sportu koji podrazumeva spuštanje niz padine vulkana na sankama od drveta banane. 

Pogledajte i Neobični rituali: Žrtvovanje farmakosa u staroj Grčkoj

Festival proslavlja kulturnu nezavisnost naroda Rapa Nui, koja je uspela da se očuva tokom 500 godina slikajući neke od podviga domorodaca koji datiraju još iz 1722. godine, kada su Uskršnja ostrva prvi put otkrivena od strane holandskog moreplovca Džejkoba Rogevena. 

Takmičarski deo festivala počinje triatlonom u kojem muškarci na sebi imaju samo oskudni donji veš (hami) često dekorisan školjkama u boji, ali svakako najživopisniji deo festivala je spust padinama vulkana praćen odjecima bubnjeva i povicima okupljenih koji navijaju za svoje favorite. 

Pre spusta, muškarci se okupljeni u krug drže za ruke i izgovaraju molitvu čime pokušavaju da stupe u kontakt sa svojim precima, što je ujedno i najbitniji deo ceremonije. Ono što sledi je sam spust koji kod mnogih muškaraca izaziva ekstazu, strah, ali i adrenalinski šok jer mogu da razviju brzinu i od 80 km prilikom čega im samo sopstveno telo, tačnije konopac služi za „upravljanje“ ovim neobičnim sankama.

Pogledajte i Prolećni festival „Holi“, još jedan razlog da posetite Indiju

Mnogo opušteniji deo festivala je pravljenje krune od cveća u kojem učestvuju žene. Za te potrebe obično potroše oko 100,000 latica cveća za izradu krune koja se potom poklanja najstarijoj meštanki, koja se smatra bakom svih ostrvaljana. 

Mnogi će verovatno pomisliti da se oni ludo zabavjaju, što je sigurno tačno, ali festival oslikava kulturu naroda Rapa Nui pomažući im da se povežu sa svojom prošlošću, sadašnošću i budućnošću.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...