Tokom hiljada godina, na jugozapadu teritorije današnje Turske, u provinciji Denizli, taložio se kalcijum. Prilikom tekonskog pomeranja tla u basenu reke Meander, došlo je do snažnih potresa i podizanja nemalog broja izvora vrele vode. Jedan od tih izvora imao je izuzetno visoku koncentraciju minerala, a posebno kalcijuma, usled čega su se formirali plitki i terasasti bazeni toplih izvora.
Pogledajte: Najlepša pirinčana polja Junana
Zbog svog neobičnog izgleda i činjenice da ova formacija podseća na pamuk, ona je nazvana Pamukkale – „Pamučna tvrđava“ i od drevnih vremena je privlačila ljude iz celog sveta, pre svega zbog nadaleko hvaljenih lekovitih svojstava vode. Sredinom XX veka, započeta je gradnja hotela, usled čega je došlo do značajne štete na ovom terenu. Naime, hoteli su podignuti na ruševinama Hijerapolisa, starogrčkog grada koji je u drugom veku pre naše ere osnovala pergamska kraljevska dinastija Atalida. Još pre nove ere, mnogi su pokušavali lek da pronađu u ovim jedinstvenim mineralnim izvorima, pa su arheolozi u blizini Pamukala pronašli ostatke kupatila, hramova i brojnih spomenika, nekropolu punu sarkofaga, kao i ranohrišćanske građevine. Zbog svega toga, ceo ovaj deo Denizlija našao se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Nakon toga, hoteli i putevi su srušeni i zamenjeni veštačkim bazenima.
Otkrijte: U Turskoj pronađen podzemni grad star 5.000 godina!
Temperatura vode u ovim izvorima varira između 35 i 100 stepeni Celzijusovih. Voda se od izvora pronosi 320 metara, do najviše od terasa, a potom nanosi kalcijum-karbonat. Kada voda obogaćena ovim hemijskim jedinjenjem dostigne površinu, oslobađa se ugljen-dioksid, a kalcijum-karbonat se taloži. To taloženje se nastavlja sve dok se nivo ugljen-dioksida u vodi ne izjednači s nivoom ugljen-dioksida u vazduhu. Kalcijum-karbonat je u tim trenucima mekan, ali nakon izvesnog vremena se stvrdne. Naravno, na ove reakcije umnogome utiču vremenski uslovi.
