Bohinjsko jezero, jedan od najlepših darova prirode Slovenije

Ukoliko pođete severozapadno od Ljubljane i vozite oko sat vremena, naići ćete na čudesni Bohinj.

Bohinjsko jezero, jedan od najlepših darova prirode Slovenije Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Mi u Sloveniji imamo jednu izreku: 'Kada ste u Bohinju, obično kasnite dan ili dva za svetom', a to je u ovom slučaju veoma tačno ”, kaže Grega Silc, vodič biciklističkih tura i izleta u ovom delu Slovenije.

Ovaj jaz je nekada bio i veći. Vekovima su stočarski zaseoci koji okružuju ovo jezero odvojeni od ostatka Slovenije, zbog loših puteva i položaja u dnu Julijskih Alpa. Putovanje od jednog do drugog sela je moglo trajati nedeljama. 

Dom istorije i prirode: Priča o najvećem jezeru na Balkanu

Međutim, 1906. godine, u poslednjim danima Austrougarske imperije, napravljeni su tuneli kroz planine, kao i železnička pruga koja povezuje severni deo Jesenice sa carevom jadranskom lukom, koja se nalazila na jugu. Bohinj je ipak ostao odsečen, iako manje nego ranije. Čak i danas, ova regija je povezana s prošlošću i sporijim tempom života. 

Ovde, među drvenim kućama i razbacanim selima, vreme kao da je stalo. Planinski pastiri i i stada krava su i dalje na planinama kojima su hodali njihovih preci.

Otkrijte: Jezero Retba, ružičasti i slani dragulj Senegala

U zaseoku Ribčev Laz se nalazi crkva Svetog Jovana Krstitelja, čiji je nastanak do danas ostao misterija, piše Bi-Bi-Si.

„Misterija“, kaže Silc. „Niko ne zna tačno koliko je ona stara – sagrađena je pre 15. veka – i niko ne zna značenje unutrašnje freske koja prikazuje belog đavola koji sedi na Kainovom ramenu i anđela s vampirskim očnjacima.“

Ispred crkvenog oltara se nalazi Zlatorog, mitsko stvorenje za koje se veruje da štiti grebene oko jezera. Nedaleko od crkve se nalazi Đavolji most, koji se naslanja na klisuru. Prema legendi, đavo ga je sagradio u zamenu za dušu koja prva pređe most. Međutim, mudri seljani su ga prevarili, pustivši psa da prvi pređe. 

Kako Silc ističe, Agata Kristi je često dolazila na Bohinjsko jezero, ali radnja nijedne njene priča se ne odvija na ovom mestu. Kako je čuvena književnica rekla, Bohinj previše lep za ubistvo. 

Stari grad Plužine: Zidovi na dnu Pivskog jezera

Agata Kristi nije bila jedini pisac koji je odmarao na ovom mirnom i čarobnom mestu. Zabeleženo je da je i Žan Pol Sartr bio čest gost u ovom delu Slovenije.

Na dnu planine Vogel, gde se nalazi sezonsko skijalište, može se sačekati žičara koja vodi do vrha. Za vreme Jugoslavije, kada je sagrađena žičara, ljudi su se, zbog ograničenig kapaciteta, okupljali u zoru i čekali i do šest sati da bi se vozili žičarom i uživali u pogledu. 

Iako se nalazi tako blizu glavnom gradu Slovenije, Bohinj nema pečat modernog vremena i urbanog načina života. Čista, netaknuta priroda čini ga jednim od najlepših kutaka stare Jugoslavije.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.