Zavirite u prošlost najstarijeg zoološkog vrta na svetu

Uprkos burnoj istoriji Starog kontinenta, ovaj bečki zoo-vrt opstao je i danas se smatra jednim od najboljih na svetu.

Zavirite u prošlost najstarijeg zoološkog vrta na svetu Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Davne 1759. godine njegovo visočanstvo Franc Štefan je, kako bi zbrinuo svoje životinje sagradio je zverinjak u okviru dvorca Šenbrun. Ovaj paviljon je sadržao 13 kaveza i bio oslikan prikazima Ovidijevih “Metamorfoza”. 

U to vreme, kolekcije životinja nisu bile retka pojava. Mnogo vladara širom Evrope je finansiralo istraživačke misije koje su se vraćale sa životinjama. 

Zanimljivo: Beogradski zoološki vrt dobija pingvinarijum

Ono što ovaj zoološki vrt  čini drugačijim u to vreme je činjenica da je preživeo smrt svog pokrovitelja. Kako ističe istoričar Gerhard Heindl, većina ovakvih životinjskih staništa bi bila zatvarana nakon smrti vladara koji ih je otvorio. 

Međutim, nakon smrti Franca Štefana, njegova žena i sin naslednik Jozef Drugi nisu zatvorili ovaj zoološki vrt, nego su čak vodeli nove vrste u park. Jozef je dodao mesojede koje je njegov otac izbegavao zbog neprijatnog mirisa koji se širio iz njihovih kaveza. Takođe, novi vladar je poželeo dobrodošlicu u palatu svima koji žele da se dive egzotičnim vrstama, čak je postavio natpis koji se još uvek može videti i koji poručuje da je to mesto rekreacije koje je ljudima ovog kraja ostavio osnivač vrta.

Danas je ovaj zoološki vrt moderan. Naučnici i konzervatori se trude da ga učine savremenim, ali i da sačuvaju njegovu bogatu istoriju. Šenbrunski zoološki vrt se razvija duže od 250 godina. 

Otkrijte: Tri mladunca tigra rođena u Londonu (VIDEO)

Zato i ne čudi što postoji nekoliko zanimljivosti o njemu, poput one da se u šenbrunskom zoološkom vrtu rodio prvi slon u Evropi (1906. godine), a odavde vodi poreklo i prvi slon koji je začet veštačkom oplodnjom.


Foto: Profimedia

Prva žirafa koja se pojavila u Beču (1828. godine) smeštena je baš u Šenbrunski zoo-vrt. Bečlije su brzo zavolele novog stanovnika ovog zabavnog mesta, koji je inspirisao lokalno stanovništvo da osmisli nove frizure i peciva koja se naziva – Giraffeln. Ipak, ova nesrećna žirafa je uginula samo godinu dana nakon dolaska.

Pogledajte: Kako su lavica i jedan dečak postali prijatelji (VIDEO)

Međutim, ni šenbrunski Zoološki vrt nije ostao imun na događaje tokom Prvog i Drugog svetskog rata. U Prvom svetskom ratu mnoge životinje su „uvlačene“ u poslove vojske, te su veoma patile. Kako navodi Heindl, nedostatak hrane za ove životinje, posebno za mesojede, ostavio je ozbiljne posledice – čuvari su bili primorani na radikalne poteze, ,poput onih da dopuste da manje i slabije životinje postanu hrana svojim većim i snažnijim „komšijama“.

Kasnije, u dvadesetim godinama XX veka, Vrt se oporavio pod okriljem biologa Otoa Antonijusa, tadašnjeg generalnog direktora. On je imao moderan pristup, s fokusom na nezi životinja zasnovanoj na naučnim saznanjima i isticao je važnost zaštite vrsta. Međutim, ovaj biolog je kasnije prihvatio nacizam, te je posle modernizacija zdanja podrazumevala dekoraciju u vidu kukastih krstova.

Štitimo životinje: Gradnja nojeve barke

Tokom Drugog svetskog rata, ovaj zoološki vrt je pretrpeo ozbiljnu štetu prilikom bombardovanja saveznika u kojem su stradale mnoge životinje, uključujući i slona i nilskog konja. Do kraja 1945. godine, samo 300 životinja je ostalo u zoološkom vrtu u Šenbrunu. Prilikom ulaska sovjetskih vojnika u zemlju, Antonijus i njegova žena su izvršili samoubistvo. 

Uprkos ratnim pustošenjima, ovaj zoološki vrt je nastavio s radom. Istina je da je bio u mnogo boljoj poziciji od ostalih širom Nemačke, koji su razrušeni tokom bombardovanja. UNESKO je 1996. godine uvrstio u svoju Listu svetske kulturne baštine.

Tokom proteklih 20 godina, ovaj objekat je modernizovan i prilagođen naučnim istraživanjima, a mnogi ga smatraju najboljim na Starom kontinentu.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...