Ove lobanje su tokom većeg dela godina napolju, a nedelju dana posle Svih svetih dobijaju glavnu ulogu u svakodnevnici bolivijskih zajednica. One se čiste, ukrašavaju cvećem, šeširima i drugim detaljima i svečano pronose do groblja.
“Slavimo mrtve jer su nam pružili toliko čuda. Oni brinu o nama, štite nas, ljude koji su im odani”, objašnjava Letisija Plaza, jedna od učesnica ove svetkovine.
Kult mrtvih u Tana Toradži: Život s preminulima
Čak i lobanje nepoznatih preminulih deo su ove proslave.
“To su zaboravljene duše, to su duše koje nemaju cveće. Svakog osmog novembra ih vadimo iz grobnica kako bismo bili uz njih i podelili s njima ovo slavlje”, ističe Patricija Ljave.
Nakon parade, oko podneva, obično počinje tradicionalni ples u čast lobanjama, kao veliki izraz zahvalnosti.
“Oni su isponili mnogo želja. Zato im odajemo počast”, kaže Rozmeri Akvino.
Saznajte: Jesu li stari Grci verovali da mrtvi mogu da ožive?
Veruje se da ovaj običaj predstavlja spoj katoličkih i urođeničkih verovanja, ali ga katolička crkva ne podržava. Štaviše, ona je jednom prilikom odbila da dopusti ulazak na groblje na Dan lobanja, a lokalno stanovništvo je kamenovalo jednu crkvu i polomilo prozore. Zato parohija danas dopušta sprovođenje ovog neobičnog rituala.
Reč je o običaju svojstvenom Ajmarama, Kečuama i drugim etničkim grupama Bolivije, u kojoj su urođenici u većini.
