-  

Galerije

Život u mongolskom sirotištu

Foto: Lana Tannir
Foto: Lana Tannir
AUTOR: Lana Tannir

Lana Tannir je odlučila da ponovo s nama podeli jedno nesvakidašnje iskustvo: priču o svom projektu „Mongolija: Deca Ulan Batora“ i predivne fotografije koje su nastale dok je volontirala u Centru za decu „Lotus“.

Pogledajte ostale fotografije

Neka deca pohađaju školu u gradiću koji se nalazi jedan kilometar od sirotišta, a neka u Ulan Batoru, gde ih svakog dana dovozi i odvozi prepun mini-autobus (istovremeno prevozi tridesetak mališana).

Sirotište poseduje kompjutere i televizore, a deci je dopušteno da se njima posluže. Međutim, nekako u skladu s nomadskim genama svojih predaka, slobodno vreme radije provode u prirodi, igrajući fudbal i košarku, jašući konje i igrajući se.

Otkrijte: Da li nas deca čine srećnijima?

Iako deca imaju različite svakodnevne obaveze, kao što su pisanje domaćih zadataka, pomaganje u kuhinji, pranje rublja i slično, nema discipline, niti organizacije. Na spavanje svako odlazi kada sam odluči, nema vremena određenog za doručak, ručak ili večeru. Sve se radi spontano i u poslednjem trenutku.

Ishrana je jednolična i osnova su joj meso (uglavnom jagnjetina) i ugljeni hidrati (testenina, pirinač i šećer). Voće se dobija povremeno, onda kada ga ima. Jedan od razloga je štednja, ali i mongolska, zbog klime neplodna zemlja, tako da se voće i povrće može naći samo u većim gradovima. Iz tog razloga, a i zbog manjka medicinske opreme i medicinskog osoblja, nije mali broj dece s karijerom i jop ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Vaške i inficirane rane često prolaze neopaženo, jer za takve stvari jednostavno nema vremena. Premalo je osoblja u sirotištu da bi se mogli individualno baviti svakim detetom, utešiti ga kada je tužno, objasniti mu kada nešto ne razume, dati mu hrabrosti i nade kada je nesigurno i reći lepu reč kada je potrebno.

Pogledajte: Deca u Kongu prvi put videla belog čoveka (VIDEO)

A njima je potrebno hiljadu puta više nego drugima. Emocionalne rane i nesigurnosti rezultiraju frustracijom i agresijom, tako da i najmanje sitnice mogu dovesti do nemilih obračuna s teškim posledicama, već i među najmanjom djecom. Instinkt preživljavanja razvijen je i među najmlađima, jer ovde svako mora da se bori za sebe. Ovde su deca sretna kada, kao rođendanski poklon dobiju čokoladu, “Fantu” ili toplu supu s rezancima.

Ipak, mnogi od njih veruju u bolju budućnost. Mnogi žele da završe fakultet, pokrenu privatni posao i proputuju svet. Drugi žele da završe neki zanat, zaposle se što pre i začnu sopstvenu porodicu, porodicu koju nikada nisu imali.

Od sveg se srca nadam da će uspeti da ostvare želje i snove, da će im budućnost nadoknaditi ukradeno detinjstvo.

« 1 2

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.