Da li je ovo najstariji hram na svetu?

Šest hiljada godina stariji od Stounhendža, hram Gobekli Tepe milenijumima odoleva zubu vremena na bregu u jugoistočnoj Turskoj, a naučnici su počeli da otkrivaju njegove misterije tek u prošlom veku.

Da li je ovo najstariji hram na svetu? Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Arheolozi Univerziteta u Čikagu su otkrili Gobekli Tepe šezdesetih godina prošlog veka, ali su dugo smatrali da je reč o vojnoj stražarnici iz vremena Vizantije.

Pogledajte: Jedna od najstarijih mapa sveta pronađenih do danas

Međutim, Klaus Šmit, istraživač Nemačkog arheološkog instituta, utvrdio je 1994. godine da su ploče pronađene na ovom lokalitetu nastale mnogo ranije nego što se mislilo. On je 1995. godine sa svojim timom započeo sistematsko istraživanje zahvaljujući kojem je pronašao nekoliko prstenova kamenja, a geomagnetsko snimanje je pokazalo da ih ima najmanje dvadeset i da su, naizgled, poredđani nasumično, bez nekakvog reda.

Gobekli Tepe postojao je pre izgradnje Stounhendža i piramida, pre nego što je čovek otkrio točak, dok su Zemljom još uvek hodali mamuti...

Najviši od ovih kamenova iznosio je 5,4 metra i bio težak oko šesnaest tona, a njegova površina je dekorisana reljefima koji pokazuju bogatu faunu: veprove, škorpije, lavove, zmije, lisice... Svi kamenovi klesani su u obliku slova T.

Fotografija: Rastafarijanski moderni hram

Stručnjaci su utvrdili da je ovaj objekat građen vekovima i da su prstenovi kamenja više puta zakopavani da bi iznad njih bili podizani drugi. Ipak, oko 8200. godine pre naše ere, stanovništvo ovog kraja je potpuno napustilo ovaj lokalitet.

Stručnjaci smatraju da su ovaj kompleks izgradili pripadnici društva lovaca-sakupljača koji su živeli u udaljenim kolibama, a Šmit je smatrao da je ovo nepobitan dokaz da je organizovana religija nastala pre poljoprivrede.

Pročitajte: Kakva je budućnost religija u narednih pedeset godina?

Strukture pronađene u Gobekli Tepeu izgrađene su u prekeramičkom neolitu A (10. milenijum pre nove ere) i prekeramičkom neolitu B (9. milenijum pre nove ere) – u prvom veće, a u drugom manje.

Šmit je verovao da je ova „katedrala na brdu“, kako ju je nazvao, bila mesto hodočašća i da su u nju odlazili vernici iz oblasti udaljenih do 160 kilometara. On je smatrao i da je ovo bilo važno mesto za tadašnji kult mrtvih.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.