Ova predgrađa izgledaju potpuno drugačije kada živite tamo. Rasalind Platjies, stanovnica jednog od predgrađa, kaže da decenijama živi u seni hrpe zemlje iskopane iz rudnika, a koja je vremenom postala ogromna poput planine. Kako je veći deo života provela u ovim krajevima, tako danas ima ozbiljnih zdravstvenih problema, posebno s respiratornim organima. Zapravo, čak 16 sati dnevno ona mora da nosi masku za kiseonik, jer su joj pluća potpuno uništena prašinom iz rudnika.
Bakterije koje se hrane radioaktivnim otpadom – mogućnost ili pretnja?
: Bakterije koje proždiru otpad nisu velika novost, ali one koje jedu radioaktivni otpad su možda upravo otkrivene. Prvi put su pronađene bakterije koje mogu preživeti uslove slične onima kakvi preovlađuju na mestima odlaganja radioaktivnog otpada.
pročitajte članak
„Moje zdravstveno stanje je teško, nekada nemam snage ni da ustanem. Nekada jednostavno ostanem u krevetu i uopšte ne ustajem celog dana“, kaže ona. Iako u teškom stanju, ona je možda imala i sreće u odnosu na svoje komšije, od kojih je veliki broj u međuvremenu umro.
I dok nemaju gde da odu, stanovnici ovih naselja se, opravdano, najviše boje vetra. Naime, kada duva jak vetar, sitne čestice prašine lete na sve strane i neretko završavaju u domovima ovih ljudi. Ono što treba naglasiti jeste da ovo nije obična prašina; naime, ona sadrži sve otrovne supstance – od bakra, žive pa do cijanida i arsenika.
