-  

Galerije

Aleksinački rudnik, više od dve decenije nakon tragedije

Foto: Aleksandra Kostić
Foto: Aleksandra Kostić

Ostaci jednog vremena i mnogih života, prekriveni prašinom još uvek čekaju...

Prva istraživanja na lokalitetu koji važi za najbogatije ležište uglja u Srbiji obavljena su krajem XIX veka. Od tada je uspešno vršena eksploatacija mrkog uglja sve do 17. novembra 1989. godine, kada je nemarom izazvan požar u severnom reviru na dubini od 700 metara.

Pogledajte: Černobilj, 29 godina nakon katastrofe

Stradala je cela prva smena – čak 90 rudara izgubilo je život usled trovanja ugljen-monoksidom. Aleksinačka jama je zatvorena, kao i mnoge kuće u Aleksinačkom Rudniku, gde se broj domova znatno smanjio. S rudarima je, posle 106 godina postojanja, umro i rudnik.

Foto-priču o ovom rudniku s nama je podelila čitateljka Aleksandra Kostić.

Pročitajte: Hoćemo li uskoro kopati rudu na Mesecu?

"Iako živim u Nišu, priču o nesreći u Aleksinačkom rudniku sam čula tek nedavno. Malo sam istraživala na tu temu i bilo mi je jako čudno sto nema mnogo informacija vezanih za rudnik i nesreću. Zato sam rešila da odem i pogledam sve izbliza. Volim neobične priče, tako da nepristupačan teren nije bio prepreka. Tamo je sve ostalo zamrznuto u 1989. godini, nikad ništa slično nisam doživela, imala sam osećaj da sam u srpskom Černobilju."


Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.