Najčudniji glavni grad na svetu: Astana

Postoji nešto fatamorganično oko kazahstanskog glavnog grada Astane. Budući da osim šačice provincijskih gradića, raštrkanih preko najveće stepe na svetu, ništa ne okružuje grad čitavih 1.200 kilometara, Astana predstavlja idealan ravan prostor za arhitekte.

Najčudniji glavni grad na svetu: Astana Foto: Wikimedia Commons
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Iz ove "praznine" izvire masa čudnih futurističkih struktura. Najnovija je Han Šatir, tržni centar koji predstavlja najveći šator na svetu, prema ideji Normana Fostera. Foster je takođe bio arhitekta odgovoran za Dvorac mira i pomirenja, 60 metara visoku piramidu. Tu su i Centralna koncertna dvorana, koja odozgo izgleda kao pupoljak cveta, cirkus u obliku letećeg tanjira, predsednička palata koja nalikuje Beloj kući i Bajterek, 100 metara visoki toranj koji podseća na džinovsku lizalicu.

Ipak, do pre samo 15 godina grad nije ni postojao.

Godine 1997. kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev premestio je glavni grad iz Almatija na jugoistoku zemlje u novoimenovanu Astanu (koja se ranije zvala Akmola), koja je do tada bila prazno parče zemlje pokraj reke Išim, najpoznatije po nekadašnjem gulagu za žene sovjetskih izdajnika.

Danas, ovaj štrčeći, naučnofantastični grad na horizontu donosi državi međunarodna priznanja.

Nil Bilet, direktor i partner Buro Hapolda, konsultantske firme koja partnerski radi sa Fosterovim firmama na Han Šatiru i Dvorcu mira, hvali napredna razmišljanja lokalnih arhitekata.

"Oni zaista vole izazov i organizuju se tako da se suoče sa njim na način koji je veoma inspirativan.", rekao je Nil i dodao: "Ovakvi projekti bi okupirali um mnogih vrhunskih izvođača, a u Kazahstanu bi morali da se suoče sa istim problemima, samo u mnogo surovijoj klimi."

Vremenske prilike u glavnom gradu zaista čine izgradnju komplikovanijom. Tokom zimskih meseci temperatura ume da padne i do -40 stepeni Celzijusa, čineći Astanu drugim najhladnijim glavnim gradom na svetu. Tokom leta, živa u termometru može da se popne i do 30 stepeni Celzijusa.

Prema rečima Džordža Kelirisa, strukturalnog inženjera Buro Hapolda, ove temperaturne varijacije su se pokazale posebno intrigantnim tokom izgradnje Dvorca mira.

"Morali smo da postavimo sistem koji oslobađa stres i dopušta strukturi da diše.", rekao je Keliris. Rešenje do kojeg su došli bilo je da pričvrste jedan ugao piramide, a da ostale uglove postave na ležajeve. Iako su uobičajeni na mostovima, takvi ležajevi se do sada nisu koristili na čitavim zgradama.

"Suštinski, ona je na rolerima.", rekao je Keliris i dodao: "Zbog klime, objekat mora da bude futuristički."

Iz daljine, arhitektura Astane deluje raznoliko, međutim snažni kazaški motivi su protkani kroz svaki njen deo. Bajterek je napravljen prema lokalnom predanju o "Drvetu života"; priča ima zlatno jaje, a na vrhu zgrade se nalazi zlatna sfera. Oblik Centralne koncertne dvorane namerno podseća na tradicionalni kazaški instrument, poznat kao dombra (na uzbekistanskom se taj instrument naziva dambura, a izgled neverovatno podseća na tamburu).

Od kada je postala glavni grad, broj stanovnika Astane se više nego duplirao, a danas je viši od 814.000. Uprkos tome, urbani rast novih zgrada i dalje deluje prevelik. Centralna koncertna dvorana je jedna od najvećih na svetu i prima 3.500 gledalaca, dok Astana Arena prima 30.000.

Međutim, prema rečima Šerika Rustambekova, lokalnog arhitekte, ovi projekti su u savršenom dosluhu sa lokalnim načinom razmišljanja.

"Morate da razumete kazašku prošlost kako biste stekli bolju sliku o našem pogledu na svet. Mi smo nomadska civilizacija koja se razvijala tokom hiljada godina na širokom prostranstvu Evroazije. Slobodan, brisani prostor je impresivniji kazaškom mentalitetu nego skučenost koja se može naći u mnogim evropskim centrima."

Bezbrojne arhitekte širom sveta su imale svoj udeo u oblikovanju horizonta novog glavnog grada, ali jedini čovek koji je imao najveći uticaj na transformaciju grada je predsednik Nazarbajev. Manfredi Nikoleti, čija je firma Studio Nikoleti sa sedištem u Rimu, osmislila Centralnu koncertnu dvoranu, potvrđuje da je Nazarbajev veoma praktičan kada je u pitanju realizacija strukture.

"Često se šalio kako je zgrada pravo ispred njegove rezidencije (predsedničke palate) i da je građevinsko zemljište - i mi naravno - uvek pod njegovom kontrolom."

Na nekoliko načina, Astana deluje kao projekat Nazarbajevove sujete. Na vrhu Bajtereka, koji je nastao iz nacrta koji je Nazarbajev sam uradio, posetioci mogu da dodirnu njegov pozlaćeni otisak ruke, a svake godine, proslava godišnjice grada se poklapa sa njegovim rođendanom.

Oni koji se ne slažu sa rečenim, smatraju da Astana nije simbol Nazarbajevovog ega, već njegove ambicije za kazašku naciju. Jedan od najvećih pristalica Nazarbajeva nalazi se u pomalo nesvakidašnjoj formi Džonatana Ajtkena, bivšeg britanskog političara, koji je nedavno izdao biografiju kazahstanskog predsednika, napisanu na osnovu 23-časovnog ličnog intervjua i retrospektive države.

"Iako sam siguran da Nazarbajev ima veliki ego, u pitanju je više ego koji kaže 'volim svoju zemlju', nego onaj koji samo govori 'ja'.", rekao je Ajtken.

Ajtken izjednačava Nazarbajevov tip patronata sa onim koji je dominirao u XVIII veku u Evropi, naročito sa Lujem XIV.

"Baš kao što su Versaj i delovi Pariza nastali na osnovu vizije jednog čoveka, tako je nastala i Astana.", rekao je Ajtken.

Futuristički dizajn prikazuje kazahstansku ambiciju i želju da se udalji od sovjetskog nasleđa koje je poremetilo mnoge centralnoazijske nacije u okruženju.

"Arhitektura uvek predstavlja razvoj države, tehnologije i kulture.", napominje Rustembakov i dodaje: "Astana se pozicionira kao centar Evroazije, mesto gde se spajaju istok i zapad, tako da je mešavina stilova sasvim prigodna.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...