Putovanje ispod zemlje: Zavirite u tajne pozemne gradove Kapadokije

Između severnog dela Kapadokije i planine Hasan na jugu, na nekoliko nivoa ispod zemlje nalaze se specifične ljudske naseobine. Saradnica sajta National Geographic Srbija vodi nas kroz uske tunele u Kajmakli i Derinkuju.

Putovanje ispod zemlje: Zavirite u tajne pozemne gradove Kapadokije Podzemni grad Drenkuju; Foto: Ivana Dukčević
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Za razliku od severoistoka Kapadokije, gde je jedna od vulkanskih planina u regionu - Erdžijes (Erciyes Daği, 3917 m) oblikovala ove čudesne predele i predstavlja njenu prirodnu granicu, pejzaži na oko 1300 metara nadmorske visine anadolske visoravni jugozapada Kapadokije (u smeru gradića po imenu - Niğde) otprilike prestaju sa drugim vulkanom Hasanom (Hasan Daği). Između turistički posećenog severnog dela Kapadokije i planine Hasan na jugu, nalazi se niz geološki veoma zanimljivih predela - nekoliko alkalnih, vulkanskih jezera (na primer, jezero Nar), podzemni gradovi Kapadokije - Kajmakli i Derinkuju, pastoralno selo Guzel-jurt, kao i kanjon-dolina Ihlara sa srednjovekovnim crkvama uklesanim u stene.

Podzemni gradovi Kapadokije spadaju u specifične ljudske naseobine, zbog čega su zajedno sa "vilinskim dimnjacima" vulkanskih stena, 1985. proglašeni delom Uneskove kulturne baštine. Na području šire Kapadokije pronađeno je 37 manjih i većih podzemnih gradova, od kojih je za sada samo desetak otvoreno za posetu, ali se veruje da ih ima barem stotinu i da bi pažljivim iskopavanjima ispod svakog većeg sela na području Kapadokije mogao da se pronađe barem jedan podzemni grad. Za ovu tvrdnju postoje i pisani dokazi o tome kako je nekada davno, u podrumu gotovo svake seoske kuće postojao tajni prolaz koji je vodio do podzemnog grada. Ovim putem, meštani su u roku od nekoliko minuta - sa neophodnim stvarima, namirnicama, čak i domaćim životinjama, mogli da se sakriju od neprijateljske vojske. Kada bi ušli u selo, zbunjeni osvajači mogli su da konstatuju da je selo napušteno, zbog čega najčešće ne bi bilo porušeno.

podzemni-gradovi-kapadokije_4
Foto: Ivana Dukčević

Među nekoliko najpoznatijih podzemnih gradova Kapadokije spadaju: Tatlarin (oko 20 km zapadno od Nevšehira), Özkonak (14 km severoistočno od Avanosa, sa 10 spratova ispod zemlje od čega je 4 otvoreno za posetu), Mazı (18 km južno od Urgupa), Gaziemir (10 km severno od Guzel-jurta), Kajmaklı (20 km južno od Nevšehira) i Derinkuju (30 km južno od Nevšehira).

Kako bi se sklonili od zimske hladnoće, letnje vrućine, ili pobegli divljim zverima, u mekanim, vulkanskim stenama (tuf) skloništa su počeli da dube još narodi bronzanog doba. Ipak, najveći deo podzemnih gradova nastao je krajem antičkog perioda kada su se u njima od rimske vojske skrivali progonjeni hrišćani (u Kapadokiji je u stenama osnovana prva monaška zajednica na svetu), a zatim i stanovništvo ovih oblasti zbog sve češćih najezda osvajača.

Ono zbog čega se ove naseobine i nazivaju podzemnim gradovima i što ih razlikuje od pećina, jeste činjenica da je u utrobi zemlje u periodu od skoro dva meseca, na velikom prostoru - uz podzemne bunare i odličan sistem ventilacije, moglo da živi i radi nekoliko hiljada ljudi. Ova organizacija prostora mogla bi se uporediti sa soliterom od na primer osam spratova, koji je umesto u visinu građen u dubinu, ispod zemlje. Kada bi opasnost prošla, na stotine ljudi kroz iste tajne prolaze podruma svojih kuća, vraćalo bi se svojim napuštenim domovima. Jedan od poznatijih stanovnika Kapadokije bio je najčuveniji arhitekta Osmanskog carstva, preobraćeni hrišćanin Grk - Mimar Sinan (XVI - XVII vek) poreklom iz sela severoistočne Kapadokije, koji je tokom svoje karijere glavnog osmanlijskog graditelja - za vreme čak tri turska sultana, bio inspirisan podzemnim domovima svog zavičaja.

Najstariji očuvani zapis o podzemnim gradovima Kapadokije je Ksenofonov, iz IV veka pre naše ere. U spisu govori o ljudima iz Anadolije koji su ispod kuća izdubili hodnike, čime su podrume svojih kuća međusobno povezali. Pisao je i o tome da su meštani napravili ulaze u pećine u obliku bunara u koje su se spuštali merdevinama, dok su domaće životinje ulazile u podzemne gradove kroz tunele.

Jedan od ukupno 37 i do sada najdublji pronađeni podzemni grad Kapadokije nosi naziv Derinkuju (Derinkuyu Yeraltı Şehri, UNESCO), čiji najdublji pronađeni nivo iznosi osamdeset pet metara ispod nivoa zemlje i ima površinu od četiri kvadratna kilometra. Do sada je u njemu pronađeno osam nivoa (spratova) ispod zemlje gde je moglo da se smesti i živi nekoliko hiljada ljudi. U podzemnim prolazima i na nivoima, osim mesta za stanovanje pronađeni su ostaci nekadašnjih kuhinja uklesanih u steni (crna garež na tavanici određenog dela pećine, pokazatelj je dima od kuvanja), ostava za hranu i žito, polica za stvari, mesta za pravljenje vina, čak mesta koja su služila kao toaleti. Neki delovi podzemlja služili su kao improvizovane crkve i škole, a na najvišim su pronađena pojila za stoku. Vazduh je do podzemlja stizao putem ventilacionih otvora dubine od pedeset do čak osamdeset  metara, a voda iz podzemnih bunara. Često su voda iz bunara i ventilacija činili jedan isti otvor. Neki bunari, međutim, nisu izbijali na površinu jer se u slučaju da ih neprijatelj pronađe strahovalo od namernog trovanja vode.

podzemni-gradovi-kapadokije_1
Podzemni grad Drenkuju
Foto: Ivana Dukčević

podzemni-gradovi-kapadokije_2
Foto: Ivana Dukčević

Na trećem nivou ispod zemlje podzemnog grada naišli smo na natpis pored zasađenog krompira, čije je slabašno zeljasto stablo u vreme naše posete krenulo da cveta - dokaz da su stanovnici podzemnih gradova mogli da u podzemlju uzgajaju i neke biljke, kako bi preživeli. U gotovo svakom hodniku koji vodi sa jednog nivoa na drugi, postoji izdubljen prostor gde su postavljeni ogromni kružni, kameni "točkovi". Ukoliko bi neko od osvajača i uspeo da pronađe tajno skrovište, nekoliko seljana bi polugom pokrenulo kamen i tako zatvorilo dalji prolaz hodnikom ka sledećem nivou u dubine lavirinta podzemnog grada. Kamena "kapija" mogla je da se otvori samo polugom i to sa donje strane. Godine 1965, za posetioce je otvoreno osam nivoa ovog podzemnog grada - samo 10 odsto od ukupnog broja prostorija.

Podzemni grad Kajmakli (Kaymaklı Yeraltı Şehri), drugi je po veličini podzemni grad Kapadokije - najširi i najprostraniji od svih, sa trenutno otvorena četiri nivoa ispod zemlje za posetu - od ukupno osam. Nalazi se 10 km severnije, u mestu Kajmakli. Postoje indicije da se u Kajmakliju nalazi barem još sedam nivoa ispod zemlje koji još nisu istraženi. Početkom 2000-tih, arheolozi su otkrili tunel dužine oko 9 km (širine 2m) koji povezuje dva najveća podzemna grada - Derinkuju i Kajmakli. Tunel je zatvoren za posetioce zbog urušavanja krečnjačkih stena iz kojih je izdubljen, negde na sredini između dva "grada".

 

Tekst i fotografije, deo su knige, internet i stranica na društvenim mrežama "Umetnost putovanja" i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

 

Možda će vas zanimati i:

 

Pogledajte i:



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.