Uzbudljivo putovanje kroz IRAN: Upoznajte Persepolis i Pasargad, drevne prestonice Persije

Saradnica National Geographic Srbija, Ivana Dukčević, vodi nas na uzbudljivo putovanje u drevne prestonice Persije od kojih je na ruševinama jedne, Persepolisu, poslednji iranski šah upriličio najveću i (do tada) najskuplju žurku na svetu kojoj je prisustvivao maršal Tito sa suprugom Jovankom.

Uzbudljivo putovanje kroz IRAN: Upoznajte Persepolis i Pasargad, drevne prestonice Persije Foto: Ivana Dukčević
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

 

Tekst i fotografije, deo su knjige i internet stranice "Umetnost putovanja" i zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

 

Na našem samostalno osmišljenom i organizovanom proputovanju kolima po Iranu, nakon obilaska severozapadnog, zapadnog i južnog dela zemlje, iz Širaza smo krenuli ka severoistoku - pustinjskom delu zemlje.

Iranci ga još nazivaju i "Džamšidov tron" (Takht-e Jamshid), prema imenu prvog, mitskog cara Persije. Persepolis, jedna od tri prestonice antičke Persije - ona najglamuroznija, gde su ahemendski carevi pravili zabave koje su trajale i tri meseca, verovatno je dala ideju i poslednjem iranskom šahu, Rezi Pahlaviju da napravi svoju zvanično - najveću i (do tada) najskuplju žurku na svetu.

iran-persepolis-pasargad
Priča se da je tokom nedelju dana, na platou među arheološkim ostacima Persepolisa za iće, piće i nekoliko hiljada članova posluge za tu priliku odevene kao iz antičkog perioda,
šah potrošio novca koji bi pokrio dve trećine godišnje državne socijalne pomoći;
Foto: Ivana Dukčević

iran-persepolis-pasargad_1
Danas, nalazište posećuje veliki broj kako domaćih, tako i stranih turista;
Foto: Ivana Dukčević

Osam godina pre nego što će biti svrgnut, u ogromnim šatorima obloženim mermerom i uz beskrajni švedski sto, Reza Pahlavi je 1971. godine - proslavljajući 2500 godina Persijskog carstva, u Persepolisu priredio jednu takvu zabavu kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i maršal Tito sa suprugom Jovankom. Priča se da je tokom nedelju dana, na platou među arheološkim ostacima Persepolisa za iće, piće i nekoliko hiljada članova posluge za tu priliku odevene kao iz antičkog perioda, šah potrošio novca koji bi pokrio dve trećine godišnje državne socijalne pomoći, te je njegova belosvetska žurka bila i jedan od početaka njegovog političkog kraja. Poznavaoci prilika saglasni su da je dolazak na vlast Homeinija, bila samo jedna od posledica.

Gradnja Persepolisa počela je u VI veku pre naše ere, na prethodno ozidanoj veštačkoj terasi ogromnih razmera visine 20 metara, i trajala godinama. U biblijskom Starom zavetu opisano je podizanje ovog kompleksa, sa detaljnim podacima o tome koje nacije su učestvovale u poduhvatu i iz kojih sve krajeva poznatog sveta je donešen materijal za gradnju. I danas, nalazište posećuje veliki broj kako domaćih, tako i stranih turista, gde osim "Kapije Svih Nacija" i ostataka nekoliko palata, glavnu atrakciju predstavlja "Veliko stepenište", sa reljefima podanika Persijskog carstva iz svih krajeva Azije, koji prikazani u prirodnoj veličini, u redu na stepeništu caru prinose darove. U okviru nalazišta postoji i manji muzej, smešten unutar nekadašnjeg Harema cara Kserksa. Godine 330. pre naše ere, nakon osvajanja Persepolis je zapalio Aleksandar Veliki. Navodno je jedna od njegovih konkubina, tokom pijanstva koje je trajalo čitave noći predložila da Persepolis treba da gori, što se i dogodilo. Danas je Persepolis deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva - Artakserksa Prvog i Trećeg nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog), sahranjena su nekoliko kilometara od palate, na lokalitetu mauzoleja ahemenidskih careva - Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam). Osim nekoliko carskih grobnica u stenama, donekle ukopana u zemlju kao da izviruje Zoroastijska kula iz VI veka pre naše ere – mesto molitve pripadnika najstarije jednobožačke religije na svetu (zoroastrizma), nastale u drevnoj Persiji.

S druge strane autoputa, u stenama Nakše Radžaba (Naqsh-e Rajab) svoja obličja uklesali su kasniji persijski carevi kasnije dinastije - Sasanida. Jedan od najčuvenijih reljefa ovog perioda ikada - "Šapurova parada", predstavlja pobedu cara Šapura Prvog nad Rimljanima, sa rimskim carem Valerijanom i Filipom Arabljaninom koji pred njim kleče i mole za milost.

iran-persepolis-pasargad_3
Nakše Rostam;
Foto: Ivana Dukčević

iran-persepolis-pasargad_2
Nakše Radžab;
Foto: Ivana Dukčević

Sedamdeset sedam kilometara dalje ka severu, kraj puta nalazi se Pasargad (Pasargadae), osim Suse i Persepolisa treća najvažnija prestonica persijskih careva. Ostaci zoroastijske kule, palate i kanala za navodnjavanje jedne od devet čuvenih persijskih bašti (UNESCO), leže rasprostrti po poljani kao rezultat vladavine prvog velikog cara antičke Persije - Kira Velikog. Mnogi ne znaju da je njegov jednostavni mauzolej iz VI veka pre naše ere, bio inspiracija mnogim kasnijim graditeljima, a na našim prostorima Ivanu Meštroviću za Grob neznanog junaka, na Avali.

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.