12 veličanstvenih: Astronauti koji su hodali po Mesecu

Ukupno su njih 77 postali astronauti tokom misija "Merkur", "Džemini" i "Apolo". Njih 12 je hodalo Mesecom.

12 veličanstvenih: Astronauti koji su hodali po Mesecu Foto: Wikimedia Commons
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Ove nedelje navršava se pola veka otkako je čovek prvi put kročio na Mesec. Ukupno šest letelica u okviru misije "Apolo" je sletelo na Zemljin prirodni satelit od 1969. do 1972. godine, a ukupno 12 astronauta je hodalo Mesecom. Ovo su njihove priče.

Astronauti koji su učestvovali u programu "Apolo" morali su da ispune kriterijume koje mnoge njihove današnje kolege ne ispunjavaju.

Šansu su 1959. godine dobijali samo vojni piloti koji su iza sebe imali najmanje 1.500 sati leta, morali su da budu u vrhunskoj formi i da, pored pilotske škole, imaju i završen fakultet. Takođe, nisu smeli da budu viši od oko 180 centimetara, zbog veličine kapsule. (*u prvobitnom tekstu je greškom pisalo 155 centimetara)

Kasnije su se više od pilota tražili astronauti sa doktoratima iz prirodnih nauka i inženjeri.

Ukupno su njih 77 postali astronauti tokom misija "Merkur", "Džemini" i "Apolo". Njih 12 je hodalo Mesecom.

1. Nil Armstrong (1930–2012)

Misija: Apolo 11, 1969.

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 2 sata i 31 minut

Foto: Wikimedia Commons

Najpoznatije ime u istoriji Nase, prvi čovek koji je zakoračio na površinu Meseca i izgovorio čuvene reči: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki skok za čovečanstvo".

Bio je aerokosmički inženjer, mornarički pilot, univerzitetski profesor.

Armstrong je bio i prvi civilni astronaut Nase koji je leteo u svemiru.

Bio je komandant u letelici "Apolo 11" u kojoj su od posade bili Baz Oldrin i Majkl Kolins.

U julu 1969. spustili su se na površinu Meseca. Bilo je više razloga zbog kojih je baš Armstrong izabran da bude prvi koji će kročiti na Mesec – bio je komandant misije, "nije imao veliki ego" i vrata na letelici su bila sa njegove strane.

Armstrong i Oldrin su van letelice proveli oko dva i po sata. Na Mesecu su otkrili ploču u spomen njihovom letu i postavili zastavu SAD.

Armstrong i Oldrin su na Mesec poneli i oznaku misije "Apolo 1", u znak sećanja na kolege koji su tragično stradali tokom testiranja. Poneli su i dve sovjetske medalje, u čast kosmonauta Vladimira Komarova i Jurija Gagarina. Poneli su i zlatnu maslinovu grančicu, kao i mali silikonski disk u kom se nalaze poruke mira Niksona i lidera još 73 zemlje.

Armstrong je u jednom od intervjua rekao da najvećim uspehom ne smatra stupanje na površinu Meseca, već uspešno prizemljenje letelice.

"Piloti ne uživaju posebno u hodanju: piloti vole da lete. Piloti se ponose dobrim sletanjem, a ne izlaskom iz letelice", rekao je Armstrong.

Armstrong je umro u Sinsinatiju u 83. godini života. U skladu sa pomorskom tradicijom, kremiran je i pepeo mu je posut u Atlantik. 

2. Edvin Baz Oldrin (1930– )

Misija: Apolo 11, 1969.

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 1 sat i 33 minuta

Foto: Wikimedia Commons

Drugi čovek koji je kročio na Mesec, dvadesetak minuta nakon Nila Armstronga.

Doktorirao je astronautiku na prestižnom MIT-u, što ga čini prvim doktorom nauka među astronautima. 

Pre misije "Apolo 11" poleteo je u kosmos i u misiji "Džemini 12", kada je obavio tri svemirske šetnje.

O tome kako je biti drugi čovek koji je kročio na Mesec, Oldrin je govorio u intervjuu za National Geograšphic.

"Kao stariji član posade, bilo je prirodno da Nil Armstrong bude prvi. Međutim, nakon mnogo godina kada sam bio zamoljen da govorim pred raznim skupinama ljudi, i svaki put bio predstavljen kao 'drugi čoek na Mesecu', postalo je frustrirajuće. Da li je zaista neophodno svaki put isticati da je neko drugi bio tamo pre mene kada smo prošli kroz isti trening, kada smo u isto vreme sleteli i kada smo svi u tome učestvovali? Ali do kraja života, uvek će me predstavljati kao drugog čoveka koji je kodao Mesecom", rekao je Oldrin smejući se.

Po napuštanju Nase preuzeo je komandu nad Vazduhoplovnom školom za probne pilote, ali ubrzo nakon toga se penzionisao. Osnovao je kompaniju za projektovanje raketa.

Oldrinov nadimak "Baz" nastao je u njegovom detinjstvu kada je njegova mlađa sestra reč brother (brat) izgovarala kao buzzer. Oldrin je 1988. svoje ime i zvanično promenio u Baz.

3. Čarls Pit Konrad (1930–1999)

Misija: Apolo 12, 1969

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 7 sati i 45 minuta

Foto: Wikimedia Commons

Četiri puta je leteo u svemir. Prva misija je bila "Džemini 5", 1965. godine. Tom misijom je dokazano da čovek može vremenski da izdrži put do Meseca i nazad. Bio je i komandant na "Džeminiju 11", ali i u misiji "Apolo 12".

Njegove prve reči na površini Meseca bile su: "Jupi, to je možda bio mali korak za Nila, ali jedan dugačak za mene".

Četvrti i poslednji let u svemir zabeležio je 1973. godine, u svojstvu komandanta "Skajlaba 2". Penzionisao se početkom 1974.

Od 1976. je bio potpredsednik "Makdonel Daglasa". Bio je posetio i Beograd kako bi posredovao u prodaji aviona "makdonel daglas DC-10" JAT-u.

Preminuo je 8. jula 1999. u Ohaju od posledica pada sa motocikla.

4. Alan L. Bin (1932–2018)

Misija: Apolo 12, 1969

Vreme provedeno na Mesecu izvan letelice: 7 sati i 45 minuta

Foto: Wikimedia Commons

Alan Bin je bio pilot, vazduhoplovni inženjer i astronaut.

U jednom intervjuu je opisao svoje iskustvo na Mesecu: "Sećam se da sam govorio sebi 'Znaš, ovo je zaista Mesec. Zaista smo tu... Ono tamo je zemlja'. I to sam dva ili tri puta ponovio sebi".

Pošto je poreklom Škotlanđanin, Bin je na Mesec poneo i komadić tartana klana MekBin, čiji je potomak.

Bio je i komandant posade američke prve svemirske stanice "Skajlab“.

On je i jedini umetnik koji je posetio drugo nebesko telo. Naslikao je brojne mesečeve pejzaže i dočarao na platnu avanture astronauta. "Čak i kad bih živeo 185 godina, ne bih ostao bez inspiracije na tu temu", ispričao je jednom Bin.

Iako se iz Mornarice povukao sa činom kapetana, Bin je nastavio da obučava astronaute do 1981. Od tada je u potpunosti bio posvećen svojim slikama.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI >>> 



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.