Brana na toku prirode

Da li će potreba za energijom u zemljama bivše Jugoslavije ugroziti floru i faunu rečnih tokova?

Izgradnjom tri hidroelektrane u području Gornji horizonti i HE Dubrovnik 2 i HE Ombla u donjem delu sliva ogromne količine pitke vode, većeg protoka no što Neretva ima ispod Starog mosta u Mostaru, biće preusmerene ka krajnjoj tački u dubrovačkom primorju. Nešto od proizvedene električne energije ići će za lokalne potrebe, a nešto i za izvoz, i oko ove strategije su saglasna sva tri upravljačka preduzeća (Elektroprivreda Republike Srpske, Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne, Hrvatska elektroprivreda).

S druge strane, i Jadransko more kao ishodište Neretve sve više ulazi u kopno i zajedno sa blagotvornim uticajem sredozemne klime donosi i višak slane vode. To je velika pretnja za natprosečne prinose u području delte Neretve, pa se sve brojniji poljoprivrednici, navikli na dve žetve žita i dve berbe limuna godišnje, sad plaše za opstanak svojih porodica.

Među tih oko 30.000 poljoprivrednika Hrvatske, kojoj pripada ušće, jeste i Mate Kaleb, živahni sedamdesetogodišnjak. Mate je vlasnik plantaže papaje, manga, japanske jabuke, žižule, zvane i kineska datula, mandarine, grejpfruta... i drugog južnog voća, nesvojstvenog Poneretvlju. Pionirsku ideju, elan i prva stabla Mate je nasledio od dede moreplovca i sad je na njemu samo da razvija ovaj još uvek eksperiment. Kaleb ne zavisi od prirodnog režima vodosnabdevanja, već posed navodnjava uz pomoć pumpi i dugih gumenih creva. Ali dotok vode do žednih voćki sezonski zavisi od rezervi u akumulacijama, napominje vremešni farmer. Ova američka odrednica mu dolikuje više nego neka domaća zbog kombinezona od teksasa i slamnatog šešira, nalik radnom odelu junaka vestern filmova.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...