Brana na toku prirode

Da li će potreba za energijom u zemljama bivše Jugoslavije ugroziti floru i faunu rečnih tokova?

Brana na toku prirode Foto: ANDRIJA VRDOLJAK / WWF - CANON

Hutovo blato na jugoistoku Bosne i Hercegovine, elitno lovište nakon Drugog svetskog rata u bivšoj SFR Jugoslaviji u čijem je sastavu bila i BiH, dobilo je status ornitofaunističkog rezervata 1954. godine, dok je po pitanju mera zaštite 1995. godine unapređeno u park prirode.

Pogledajte i: Obnovljivi izvori energije pokreću preko 900 elektrana u Hrvatskoj

Stanište je 240 vrsta ptica, često selica, i 150 vrsta riba, i znatnim delom se prehranjuje vodom Neretve, za koju nadležni imaju dodatne planove. Na ovoj smaragdnozelenoj reci i obližnjoj Trebišnjici treba da se izgradi još sedam hidroelektrana, pored devet postojećih. Tome se protivi nevladin ekološki sektor koji upozorava da će novi objekti bitno uticati na raznolikost ovdašnjeg biljnog i životinjskog sveta.

Hidroelektrana Đerdap: Ukrotiteljka dunavskih virova

Močvare Parka prirode nisu dragocene samo kao rezervat ptica i riba, najbrojniji i najposećeniji u ovom delu Evrope, gde čovek deluje kao uljez. Ta nepregledna prostranstva na 7.411 hektara pod umirenom vodom, punom života u mulju i isprepletanom rastinju tek ponegde izraslim u drveće, važna su i na mnoge druge načine, tvrde zelene organizacije na čelu sa Svetskim fondom za zaštitu prirode. One brane i od poplava, sprečavaju zaslanjenje, prečišćavaju vode, ali i skladište ugljenik i smanjuju uticaj klimatskih promena. „Gruba procena pokazuje da samo kroz svoja tresetišta Hutovo blato sprečava ispuštanje otprilike 7.000.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je usluga koja ima tržišnu vrednost od oko 200 miliona evra”, naglašava Nebojša Jerković, predsednik Modrozelene zadruge iz Metkovića. Ali ako se podignu nove hidroelektrane, ceo potez će postati slana pustinja za samo 30 godina, upozorava Jerković.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...