U domu romskih kraljeva

U jednom rumunskom provincijskom gradiću nekadašnji putujući trgovci su se na brzinu obogatili i zamenili karavane palatama.

Donedavno, sve do početka devedesetih godina prošlog veka, porodice iz Buzeskua su još uvek putovale poljskim drumovima u karavanima koje su vukli konji, zaustavljajući se u gradovima da prodaju kazane, bakarne pecare za pravljenje rakije. Bio je to unosan posao za najbolje zanatlije, poput Parašiva, koji su kazane prodavali i za nekoliko stotina dolara. Komunističke vlasti su, međutim, budno motrile aktivnosti Roma, a najbogatije porodice su se trudile da ostanu u senci.

Kada je 1989. godine u Rumuniji pao komunistički režim, preduzetnički instinkt kalderaša se razmahao. Kazandžije i njihovi sinovi su se rasuli po celoj Rumuniji i ostatku istočne Evrope, pelješeći napuštene fabrike srebra, bakra, aluminijuma, čelika i drugog vrednog metalnog otpada. Snabdevajući tržište tim metalima neki Romi iz Buzeskua su stekli pozamašna bogatstva. Marin Nikolea, bivši kazandžija, kaže: „Posle revolucije čak su i budale mogle da izgrade po pet vila kupujući i prodajući metal.”

Nedelju dana šetkam gore-dole ulicama Bazeskua, pokušavajući da na šarm uđem u  palate. Stvar su donekle olakšali fotografi Karla Gahet i Ivan Kašinski, koji su iz nekoliko navrata proživeli dva meseca u ovoj romskoj četvrti i uspeli da uđu u određen broj domova samo zahvaljujući tvrdoglavoj upornosti. Držeći u rukama Karline i Ivanove fotografije ljudi u enterijerima ovih velikih kuća, stojim pred kapijama, igrajući na znatiželju i sujetu njihovih vlasnika. Ponekad to upali.

Ulazna vrata se otvaraju i ukazuju se bleštavi prostori ispunjeni mermerom, sa čijih plafona vise veliki lusteri i, kao glavni element postavke, veličanstveno stepenište u stilu filma „Prohujalo s vihorom”, koje vodi ka spavaćim sobama zatrpanim igračkama. Pa ipak, većina soba izgleda kao da se u njima ne živi. U vilama sa dvanaest ili više soba, često žive samo baka i deka sa nekoliko mališana, a oni uglavnom borave u sporednim prostorijama i jedu u kuhinji. Roditelji i stariji sinovi su odsutni zbog posla i vraćaju se obično za praznike, krštenja i sahrane. Palate su uglavnom građene da bi se pokazivale i izazivale ponos i strahopoštovanje.

Iza gizdavih fasada krije se još jedno iznenađenje – na snazi su i dalje stari običaji. U kući Viktora Filisana, gde sam ponuđen lokalnim pićem koje se spravlja od džek denijelsa i red bula, zamolio sam da odem do toaleta. On me upućuje u kupatilo opremljeno džakuzijem u samoj vili, već u ono van kuće, u zadnjem delu dvorišta, koje koriste on i njegova žena. Zbog ritualnog shvatanja čistoće, mnogi Romi, posebno oni stariji, ne kuvaju i ne koriste toalet pod istim krovom. U drugim kućama gledam kako supruge tinejdžerskog uzrasta serviraju jela svojim muževima, takođe tinejdžerima. Ugovoreni brakovi među decom starosti od samo 13 godina su i dalje uobičajena stvar među bogatim porodicama iz ovog grada.   

Posvuda su i tragovi nomadske prošlosti ove zajednice. Ovaj grad se nikada nije smirivao. Porodice su ga neprestano napuštale, odlazeći za Španiju, Francusku, Bukurešt. Starci po ćoškovima pripovedaju o danima kada su putovali, nostalgično se prisećajući raznolikosti i avanturističkog duha tadašnjeg života. Oni, takođe, naklapaju o prevrtljivosti sudbine, kriveći točak jednog ruleta kojim je upravljao gađa za propast nekih romskih domaćinstava.

U svakoj ulici ljudi grade nove kuće ili ruše stare da bi podizali sve veće, drskije palate, kao što i Parašivovi sinovi nameravaju. Osim porodičnih veza, ništa ne izgleda trajno.

„Mi smo najcivilizovaniji Cigani u Rumuniji”, hvališe mi se jedan čovek koji se zove Florin. „Ako vidimo nešto lepo, mi hoćemo da imamo nešto još lepše.” Kada njegove reči ponavljam jednoj starijoj udovici, Radi, koja je nekada živela u palati, ali sada provodi starost u maloj zapuštenoj kući po kojoj trčkaju pilići, ona me gleda kao šašavog gađoa i kaže: „Nije bitno koliku kuću sagradiš – na kraju svi završimo pod zemljom.”

Pogledajte galeriju fotografija



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je avgustovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.