CERN slavi 60. rođendan

CERN nije samo najveća svetska laboratorija fizike elementarnih čestica. Kao generalni direktor, Rolf Heuer, objašnjava, “CERN je uzor, demonstrira da nauka može da poveže kulture i nacije. Nauka je univerzalni jezik kojim se govori u CERN-u”.

CERN slavi 60. rođendan Foto: Profimedia

Šta su misije CERN-a?

Misije CERN-a podeljene su na četiri osnovne oblasti...

Istraživanje: Traganje i pronalaženje odgovora na pitanja o Univerzumu.
Radoznalost postoji od kada postoji i ljudski rod, a ona je razlog postojanja CERN-a. Kada je laboratorija osnovana struktura materija je bila misterija. Danas, poznato je da su sve vidljive materije sastavljene od neverovatno malog broja čestica čije ponašanje upravljaju četiri različite sile. Da li smo došli do kraja ispitivanja i razumevanja svega što nas okružuje? Daleko od toga, postoji još mnogo stvari koje bi trebalo da se nauče kako bi se komplikovana slagalica prirode sklopila.

Tehnologija:  Pomeranje granica tehnologije
Iako su fundamentalna istraživanja iz polaj fizike glavna misija CERN-a, laboratorija takođe igra ključnu ulogu u razvoju tehnologija budućnosti. Od nauke o materijama do kompjutera, istraživanje čestica svakako zahteva neverovatne performanse. Zbog toga CERN predstavlja neizbežan poligon za testiranje skoro svake industrije.

Kolaboracija: Približavanje naroda kroz naučnu saradnju
Postoji mesto u CERN-u gde se dolazi do najvećih otrkića ikada, gde cvetaju neverovatne ideje, gde se stare tehnologije unapređuju i osmišjavaju novi eksperimenti. Mesto o kome govorimo nije neka velika, podzemna hala, već je u pitanju CERN-ova kantina gde se ljudi širom sveta skupljaju i u neobaveznom razgovoru pričaju o svom radu.

Obrazovanje: Obuka naučnika sutrašnjice
Čak i po Osnivačkoj konvenciji može da se primeti koliko važnu ulogu za CERN imaju budući evropski naučnici i inženjeri. Upravo zbog toga, laboratorija pruža jedinstveno okruženje za obogaćivanje i stimulisanje mladih mozgova.

Ko su osnivači i ko su zemlje članice?
Osnivači CERN-a: Belgija, Danska, Nemačka (Ondašnja Zapadna Nemačka), Francuska, Grčka, Italija, Norveška, Švedska, Švajcarska, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Jugoslavija.

Nove članice i zemlje koje su napustile CERN: Austrija, priključila se 1959. godine; Jugoslavija, napustila 1961.; Španija, priključila se 1961, napustila 1969, opet se priključila 1983. godine; Portugal, priključila se 1985. godine; Finska, priključila se 1991. godine; Poljska, priključila se 1991.; Mađarska, priključila se 1992.; Češka, priključila se 1993. godine; Slovačka, priključila se 1993. godine; Bugarska, priključila se 1999.; Srbija, priključila se 2012. godine.

Još osam nacija i međunarodnih organizacija ima status posmatrača: Evropska komisija, Indija, Izrael, Japan, Rusija, Turska, Sjedinjene Američke Države.

Naučnici iz oko 580 instituta i univerziteta iz 85 zemalja širom sveta koriste CERN-ovu infrastrukturu.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...