Deset gradova u kojima nema živih

Grad duhova. Zvuči veoma jezivo pomsiliti da postoji grad koji je nekad vrveo od života, dečije graje i ljudskog smeha, a koji danas nema nijednog stanovnika. Kako biste onda nazvali na desetine takvih gradova?

Deset gradova u kojima nema živih Foto: sergeydolya.livejournal.com

Neki napušteni gradovi su danas turistička atrakcija, dok su drugi opasni ili zabranjeni za posetioce. Upoznajte neke od najfascinantnijih "gradova duhova" širom sveta.

1. Kolmanskop (Namibija): Zakopan u pesku

Kolmanskop je grad duhova u južnom delu Namibije, nekoliko kilometara udaljen od luke Ljuderic. Godine 1908. Ljuderic je bio zahvaćen dijamantskom groznicom i ljudi su pohrlili u pustinju Namib u nadi da će se lako obogatiti. Za dve godine, grad, sa sve kockarnicom, školom, bolnicom i ekskluzivnim apartmanima, osnovan je u sred peščane pustinje. Međutim, nedugo pošto je cena dijamanta pala nakon Prvog svetskog rata, počeo je kraj ovog mesta. Tokom 1950-ih grad je napušten i peščane dine su počele da osvajaju ono što je oduvek bilo njihovo.

Ubrzo metalne ploče su se srušile, a lepe bašte i sređene ulice zakopane su pod peskom. Vrata i prozori su pukli na svojim šarkama, a odvaljena prozorska stakla su besciljno zurila u pustinju. Novi grad duhova je rođen.

Nekoliko starih zgrada još uvek stoji i među njima ima onih čija je unutrašnjost (poput pozorišta) u veoma dobrom stanju, ali se ostatak pretvorio u gomilu ruševina.

2. Pripjat (Ukrajina): Dom radnika u Černobilju

Pripjat je napušteni grad u "zoni otuđenja" na severu Ukrajine. Bio je dom radnicima u nuklearnoj elektrani Černobilj, napušten 1986. godine nakon Černobiljske katastrofe. Broj stanovnika pre nesreće bio je oko 50.000.

Do nedavno, lokalitet je praktično bio muzej, dokumentujući kasnu sovjetsku eru. Stambene zgrade (među kojima su četiri tek završene, dakle bez useljenih ljudi), bazeni, bolnice i druge zgrade su napuštene i sve u njima je ostavljeno uključujući ploče, novine, televizore, igračke, nameštaj, dragocenosti, odeću i ostalo što bi svaka normalna porodica ponela sa sobom. Stanovnicima je bilo dozvoljeno da ponesu samo kofer pun dokumenata, knjiga i odeće koja nije kontaminirana.

Međutim, mnoge zgrade su opljačkane krajem XX i početkom XXI veka. Ništa od vrednosti nije ostavljeno, pa čak ni klozetske šolje. Neke zgrade su ostale netaknute, a u mnogima je unutrašnjost vandalizovana i ogoljena tokom proteklih godina. Zbog toga što se ne održavaju, krovovi na zgradama propuštaju pa su sobe i stanovi tokom proleća puni vode. Nije neobično naći drveće koje raste na i u nekim zgradama. Usled svega toga jedna četvorospratna škola se delimično urušila u julu 2005. godine. (Pogledajte i kako je Pripjat izgledao 31 godinu nakon katastrofe)

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.