Neki napušteni gradovi su danas turistička atrakcija, dok su drugi opasni ili zabranjeni za posetioce. Upoznajte neke od najfascinantnijih „gradova duhova” širom sveta.
1. Kolmanskop (Namibija): Zakopan u pesku
Kolmanskop je grad duhova u južnom delu Namibije, nekoliko kilometara udaljen od luke Ljuderic. Godine 1908. Ljuderic je bio zahvaćen dijamantskom groznicom i ljudi su pohrlili u pustinju Namib u nadi da će se lako obogatiti. Za dve godine, grad, sa sve kockarnicom, školom, bolnicom i ekskluzivnim apartmanima, osnovan je u sred peščane pustinje. Međutim, nedugo pošto je cena dijamanta pala nakon Prvog svetskog rata, počeo je kraj ovog mesta. Tokom 1950-ih grad je napušten i peščane dine su počele da osvajaju ono što je oduvek bilo njihovo.
Pogledajte: Najlepši gradovi na obali
Ubrzo metalne ploče su se srušile, a lepe bašte i sređene ulice zakopane su pod peskom. Vrata i prozori su pukli na svojim šarkama, a odvaljena prozorska stakla su besciljno zurila u pustinju. Novi grad duhova je rođen.
Nekoliko starih zgrada još uvek stoji i među njima ima onih čija je unutrašnjost (poput pozorišta) u veoma dobrom stanju, ali se ostatak pretvorio u gomilu ruševina.
2. Pripjat (Ukrajina): Dom radnika u Černobilju
Pripjat je napušteni grad u „zoni otuđenja” na severu Ukrajine. Bio je dom radnicima u nuklearnoj elektrani Černobilj, napušten 1986. godine nakon Černobiljske katastrofe. Broj stanovnika pre nesreće bio je oko 50.000.
Sovjetska Atlantida: Krimski podvodni muzej
Do nedavno, lokalitet je praktično bio muzej, dokumentujući kasnu sovjetsku eru. Stambene zgrade (među kojima su četiri tek završene, dakle bez useljenih ljudi), bazeni, bolnice i druge zgrade su napuštene i sve u njima je ostavljeno uključujući ploče, novine, televizore, igračke, nameštaj, dragocenosti, odeću i ostalo što bi svaka normalna porodica ponela sa sobom. Stanovnicima je bilo dozvoljeno da ponesu samo kofer pun dokumenata, knjiga i odeće koja nije kontaminirana. Međutim, mnoge zgrade su opljačkane krajem XX i početkom XXI veka. Ništa od vrednosti nije ostavljeno, pa čak ni klozetske šolje. Neke zgrade su ostale netaknute, a u mnogima je unutrašnjost vandalizovana i ogoljena tokom proteklih godina. Zbog toga što se ne održavaju, krovovi na zgradama propuštaju pa su sobe i stanovi tokom proleća puni vode. Nije neobično naći drveće koje raste na i u nekim zgradama. Usled svega toga jedna četvorospratna škola se delimično urušila u julu 2005. godine.
