Korov koji je osvojio Zapad

Kako je zavojevač iz ruskih stepa postao simbol američkog Zapada?

Korov koji je osvojio Zapad Fotografija: Dajana Kuk i Len Dženšel

Jedan gradski par, koji se izvezao u pustinju, zapada u nevolju pri zalasku sunca na osamljenom putu kroz kanjon. Tiho je i bez vetra. Pa ipak, poput vukova u noći klupka pustinjskog kotrljajućeg korova  se jedna za drugim okupljaju oko njih.

"One nas slede", uzvikuje junakinja. Kad njen suprug pokuša da interveniše, jedna Salsola mu skače u oči.

"To liči na oktopoda!", viče on pošto ju je strgnuo sa lica. "Kao da je živo!... Odakle potiče ta snaga? Kako možeš da oživiš mrtvu biljku?"

Ima i jezivijih trenutaka u ovoj staroj, crno-beloj, naučnofantastičnoj seriji "Na granici mogućeg". Ali je, po meni, ova epizoda, "Zov tišine", ispunjena naročitom stravom.

Pogledajte galeriju fotografija

Moj lični okršaj sa ovim nemanima započeo je one jeseni kada smo supruga i ja odlučili da kupimo oko hektar zemlje za uzgajanje konja na periferiji Santa Fea. Primetili smo da unaokolo leži nekoliko sasušenih klupka pustinjskog kotrljajućeg korova. Ali to se moglo i očekivati. Salsola tragus, kako je nauka naziva, ili ruski korov, sveprisutna je na Zapadu. Nekoliko meseci kasnije, pošto smo kupili imanje, zatekli smo još više ovog korova: martovski vetrovi su ga nagomilali uz sadnice borova i smreke.

Trudio sam se da ne brinem. U dvorištu naše kuće, u gradu, borio sam se protiv svakojakog korova, a povremeno čak i protiv ovog. Bilo je tu i letnjeg čempresa  i oska , divlje slačice koja je izgleda otporna i na vatru i na herbicide, i žute lanike, čija izlučevina (izgleda, neki humanicid) izaziva opekotine na koži i kojom se ova biljka brani od berača kakav sam i sam. Imena koja dajemo ovim bićima svedoče o ljudskom gnušanju: svinjski korov, pseća kuga, konjski korov, krmačin čičak, smrdljiva trava, dronjava trava, sirotinjsko korito. Evolutivno osposobljene da prežive u najsurovijim područjima planete, ove biljke se svuda lako prilagođavaju.

Salsola je, po mom shvatanju, njihov Džingis-kan. Osvajač iz evroazijskih stepa, istočno od Uralskih planina, ruski korov pokazuje zapanjujuću sposobnost da napreduje na teritoriji koju osvoji. Ova biljka odumire tokom zime, a njene stabljike postaju toliko lomne da ih može prelomiti udar vetra. A onda počnu da se kotrljaju i kotrljaju, stapajući se u mnoštva ružnih, smeđih, bodljikavih hrpa, kojima bi mogla da se zapali kuća ili potpiri bes nekontrolisanih požara. Korisne praktično ni za šta, ove biljke mogu da dosegnu veličinu folksvagen bube i da na kilometrima dugim putanjama razaspu i po 250.000 semenki. Semenje potom vreba u zasedi, pripremajući se za sledeći talas invazije.

Uz prolećno topljenje snega i prve letnje kiše na ranču hiljade semenki ruskog korova počinje na suncu da niče i da se pojavljuje na smeđem tlu u vidu sićušnih plavičastozelenih zvezda. Ove mladice deluju tako ljupko i nevino dok se baškare na suncu. A onda počinje njihov preobražaj. Za svega nekoliko dana već dostižu veličinu moje ruke i svojim gumastim, ružičastim korenjem trolovski se odupiru dok pokušavam da ih istrgnem iz zemlje. Jer još uvek nisu spremne za odlazak.

Već sledeće nedelje neke od ovih biljki dostižu veličinu kugli za kuglanje. Budući da znamo da će se uskoro udvostručiti i utrostručiti, zasecamo ih motikama, tovarimo na zadnji deo mog džipa i odvlačimo na smetlište. Kroz dve nedelje ponovo su nikle.

Skoro svaku subotu tokom tog leta proveli smo puneći najveće moguće kese za smeće najsvežijim izdancima, pokušavajući da prekinemo drevni ciklus tako što ćemo onemogućiti mladim biljkama da poseju seme. Pretraživao sam svaki kvadratni metar imanja, a već sledeće nedelje sam morao da radim sve ispočetka. Salsola je bila svugde.

Ovaj korov i ja tokom idućih nekoliko meseci ušli smo u uloge plena i predatora, a ja sam stekao instikte lovca. Moju pažnju bi privukao i najsićušniji titraj Salsole, pa sam riljao dok ga u potpunosti ne bih uništio. Pokušavao sam da ih uklanjam trimerom, a mlade izdanke da spaljujem propanskom bakljom. Isprobao sam i herbicide – kao svojevrstan vid hemoterapije – čija je namena bila da uguše izdanke u zametku ili da poremete metabolizam već izniklih izdanaka. Svako sredstvo je imalo samo marginalna dejstva. Salsola je bila uvek korak ispred.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.