Nepredvidljivi morž

Morž je pametniji, opasniji i muzikalniji nego što mislite.

Nepredvidljivi morž Fotografija: Pol Niklen

Na ledenim santama i stenovitim obalama severnog Atlantika često se mogu videti debela, okrugla telesa cimetastomrke boje kako leže zbijena u gomile. Neka od njih teška su i više od jedne tone, a neka duža od tri metra. I sva imaju karakteristične kljove, čekinjaste brkove, duboke ožiljke i zakrvavljene oči. Po ceo dan dremaju, podriguju, tuku se i rokću. U stvari, to roktanje je, kako je zabeležio jedan polarni istraživač iz XIX veka, „nešto između mukanja krave i najdubljeg laveža mastifa”.

Morževe svi dobro znaju, zahvaljujući donekle i jednoj pesmi Bitlsa i stihovima Luisa Kerola, ali većina nas nije nikada videla njihovo krdo u divljini. Malo je i fotografa koji su snimili ove opasne, muzikalne i društveno napredne perajare, bliske rođake foka, morskih lavova i morskih slonova.

„Upotrebio sam sebe kao mamac”, kaže Pol Niklen, koji je proveo tri nedelje snimajući atlantske morževe uz pomoć švedskog ronioca Gorana Elmea. „Ja bih seo na obalu, a morževi bi počeli da mi prilaze. Bili su radoznali. Ali da bi otkrili šta ste, moraju da vas udare svojim kljovama. A kada morž udari čoveka kljovama, to može da bude kobno.”

Kljove morža mogu da budu duge i više od pola metra. Zabodene u led poput pijuka pomažu morževima da se lakše uspentraju na santu. Ista tako služe im i za dvoboje sa rivalima i za samoodbranu od grabljivaca. Nije retkost videti proburaženog belog medveda kako mrtav pluta po moru.

Druga prepoznatljiva karakteristika jesu brkovi. Na stotine čvrstih čekinja žućkaste boje štrči preko gornje usne, debelih kao badrljice pera a osetljivih poput prstiju. Pomoću ovih čekinja morževi mogu da opipaju i raspoznaju predmete manje i od dugmeta na košulji. I što je još važnije, mogu da otkriju školjke ukopane u morsko dno. A da bi posrkali meso iz školjke, koriste usta kao usisivač – dovoljno jaka da strgnu kožu sa neke foke.

Ova moćna stvorenja su i muzikalna. Tokom sezone parenja, koja traje od januara do aprila, „odrasli mužjaci pevaju i ispuštaju najraznovrsnije zvuke slične kastanjetama, zvonima, akordima na gitari ili lupkanju po bubnjevima”, kaže Erik Born, jedan od vodećih naučnika na Grenlandskom institutu za prirodne resurse. „Najbolji pevač se nada da će svojom pesmom privući neku lepu gospojicu Morž.”

Petnaest meseci kasnije oteliće se mladunče teško 45 kilograma. A naredne dve godine njegova brižna majka će ga negovati i paziti kao oči u glavi. Nosiće ga na leđima i toviti svojim bogatim, hranljivim mlekom. I ako sve bude kako treba, živeće sledećih 40 godina.

Tako nešto je nekada bilo malo verovatno. U IX veku vikinzi su pravili pokolje među krdima zbog sala i kože. A u srednjevekovnoj Evropi od njihovih kljova su izrađivane šahovske figure. Od XVI do XX veka komercijalni kitolovci su usput lovili i morževe, zbog čega je njihov areal, koji se nekada rasprostirao sve do Nove Škotske, znatno smanjen.

Danas je lov dozvoljen uglavnom samo Inuitima (Eskimima), kojima morževi služe za hranu, odeću, alatke, rezbarije od njihovih kljova i ulje za lampe. Gotovo je nemoguće proceniti koliko ih je nekada plivalo u Atlantiku – možda na stotine hiljada. A danas ih možda ima negde između 20.000 i 25.000. Ipak, i pored nadgledanja iz vazduha i praćenja preko satelita, te brojke su vrlo varljive.

„Morževe nije lako izmeriti i nimalo lako prebrojati”, kaže kanadski naučni istraživač Robert Stjuart. „Zauzimaju vrlo široko područje i drže se u grupama. A nemamo ni podatke od pre 50 godina da bismo mogli da ustanovimo da li se populacija uvećava ili umanjuje.”

Izgleda da je najveći problem gubitak morskog leda. Ploveće ledene sante morževima služe za ishranu, rađanje i izlazak iz vode. Kad su primorani da izlaze na obalu, preti im veća opasnost od belih medveda. Prema nekim kazivanjima, neke populacije su već ugrožene.

Born priznaje da postoji razlog za brigu, ali istovremeno nudi i vedriju perspektivu. Područja na kojima se atlantski morževi hrane školjkama „nekada su bila pokrivena ledom”, kaže on, „pa morževi nisu imali pristup sve dok led ne popuca. Sada mogu duže da se hrane. Prema tome, povlačenje leda može biti i korisno.”

Možda će doći vreme kada će se nad svetom morževa nadviti i druge nevolje, kao što su krivolov, preterani izlov, brodski saobraćaj i eksploatacija nafte. Ali barem za sada atlantski morževi mogu da uživaju u svojim slasnim školjkama i predivnoj izolaciji.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...