Na stazi sa prvim skijašima

Jedna drevna kultura u kineskom delu Altajskih planina pruža uvid u razvitak skijanja.

"Börü", kaže tiho na tuvanskom. "Vuk."

Serik, Tursenov šurak, zaustavlja se da pogleda. Klima glavom. To je čopor od šest plavičastocrnih vukova koji takođe ovde lovi, povremeno se usuđujući da priđe dovoljno blizu brvnarama i ubije konja. Ovi tragovi su stari, ali vukovi verovatno nisu daleko. Ljudi čuče na svojim skijama i proučavaju sneg. Otisci šapa su veličine pesnice u rukavici i duboki, sa tragovima kandži utisnutim u sneg.

"Veliki börü", kaže Tursen, šireći se kako bi dočarao veličinu vuka, dok se njegovi glatki obrazi razvlače u osmeh.

Vukova ovde i dalje ima u izobilju, tako da niko ne skija sam. Lokalna priča kaže da se neki motociklista jednom zaglavio u snegu i da ga je okružio čopor vukova. Uspaničen, pozvao je policiju mobilnim telefonom. Policajci su mu rekli da zapali svoj motor pošto se vukovi plaše vatre i da će oni doći što pre budu mogli. Kada su stigli, policajci su zatekli ugljenisani motor, krv posvuda i kacigu u kojoj se nalazila glava bez lica.

Ubrzo ljudi pronalaze mesto za odmor u blizini snegom pokrivenog potoka. Sedaju na svoje sanke, skidaju rukavice. Neki vade cigarete iz svojih postavljenih kaputa. Većina ih je poput Tursena u svojim dvadesetim godinama. Serik je sa svoje 33 godine star. Ispod slojeva odeće oni su tanani poput vrba. Proveli su svoje mlade živote istražujući ove planine i izgleda da su naviknuti na ovu žestoku hladnoću dok bez žurbe svojim grubim rukama zaklanjaju cigarete kako bi ih pripalili. Tursenu, koji ne puši, nedostaju dva prsta na levoj ruci. Kada je imao tri godine, njega i njegovu sestru su poslali u šumu sa sekirom da sakupljaju sirup iz drveća. Tursen je prerano posegnuo i sestra mu je nehotice odsekla prste.

Ljudi nastavljaju dalje sa svojim teretom i nakon sat vremena uočavaju sveže tragove. Tursen ostavlja svoje sanke i klizi napred-nazad duž ulegnutih tragova, ispitujući sneg svojom motkom.

"Sygyn", kaže on trijumfalno. "Los."

Na osnovu nekoliko različitih tragova, veličine izmeta i mesta mokrenja, Tursen i Serik utvrđuju da se u blizini nalaze četiri losa: dva velika mužjaka, ženka i muško mladunče. Tursen pokazuje cikcak brazde koje su mužjaci zaorali na strmoj severnoj padini.

"Ovde logorujemo", kaže on.

Smrkava se za oko sat vremena i ljudi, koristeći vrhove svojih skija kao ašove, kopaju do sloja borovih iglica ispod grana četinara, praveći skrovište okruženo metar i četvrt visokim zidovima od snega. Iako je ozbiljno ledeno, oni se znoje od napora. Šire kozju kožu i ćebad. Jedan čovek pali vatru koristeći koru breze kao kresivo, drugi puni posudu za kuvanje kroz rupu probijenu u ledu, ostali obaraju sasušena stabla na uzvišenju iznad kampa i na skijama ih dovlače do logorske vatre. Uskoro se iznad snežnih zidova uzdiže plamen i voda za čaj već ključa. Ljudi oblače svoje šinjele i čuče oko narandžaste kule vatre, izlažući svoje dlanove njenim skakutavim plamenovima. Nakon perioda tišine polako počinju da ispredaju priče.

"Jednom sam upao u jezero", kaže Tursen. Gonio je jednog losa tri dana. "Spasio me samo moj tajak." Njegova dugačka motka se zakačila sa obe strane rupe u ledu. Ostali klimaju glavom u znak odobravanja.

Serik priča da je najbrži skijaš kojeg je ikada video bio jedan osamdesetogodišnji čobanin, a upoznao ga je još kao dečak. Umesto konjske kože ovaj čovek je za donji deo svojih skija koristio kožu sa prednjih nogu losa. „Njegove skije su letele po snegu kao da je imao krila.”

Tursenov  telefon zvoni i on se javlja. To je njegova žena. Pita kada se vraća kući. Odgovara joj da ne brine.

Serik opisuje lov u kom se Tursen na skijama ustremio na jelena koji se kretao u skokovima, skočio na njegova leđa, zgrabio ga za rogove i oborio u sneg dok se životinja ritala i ujedala ga. To je scena koja se ponavljala hiljadama godina u ovim planinama. U Altaju je otkriveno nekoliko petroglifa koji prikazuju scene arhaičnog skijanja, uključujući i onu u kojoj ljudska figura na skijama goni kozoroga. Budući da je izuzetno teško utvrditi starost petroglifa, ovo ostaje kontraverzan trag u debati koja se vodi o tome gde je skijanje nastalo. Kineski arheolozi tvrde da je taj crtež urezan u stenu pre 5.000 godina. Drugi kažu da je verovatno star samo 3.000 godina. Najstariji pisani trag koji upućuje na skijanje, jedan kineski zapis, takođe ukazuje na Altaj, ali potiče iz perioda zapadne Han dinastije, koji počinje 206. godine p. n. e.

Norveški arheolozi su takođe našli petroglife koji se odnose na skijanje, a u Rusiji je iz jednog tresetišta iskopano nešto što izgleda kao vrh skije. Datiranjem ugljenikom utvrđeno je da taj predmet star više od 8.000 godina. Svaka od ovih zemalja polaže pravo na prve skijaše. Bilo kako bilo, opšteprihvaćen je stav da je, ko god da je prvi stao na par skija, to verovatno učinio da bi lovio životinje.

Izgleda da ljudi oko ove vatre, koji se sada smeju Serikovoj priči, ne polažu mnogo na istoriju. U njihovoj generaciji sve je manje onih koji uče stare načine pravljenja skija i praćenja životinja.

Pogledajte galeriju fotografija

Pitam Tursena kako je ubio tog jelena, ali on samo zuri u vatru. Nepoverljivi zbog mogućih sukoba s vlastima, ovi ljudi mi nikad ne pričaju o ubijanju životinja, samo o njihovom praćenju. "Nekada smo lovili. Sada samo pratimo", kaže Serik. Ostali ništa ne komentarišu. Ne pritiskam ga jer sam čuo da je kazna za ubijanje losa, ili bilo koje od mnoštva drugih divljih životinja, zatvor; mada kruže glasine da komunistički zvaničnici često praktikuju odlazak u lov.

Menjajući temu, Serik prelazi rukom preko ledene tmine. Leti je ovde trava toliko visoka da jelena ne možeš ni videti. On nabraja životinje koje nastanjuju ove zelene krajeve: medved, žderavac, hermelin, samur, lisica i ris.

Tursenova žena ga ponovo poziva i razgovor skreće ka ženama, mnogo bezopasnijoj temi. Jedan od ljudi ubacuje u Tursenov telefon minijaturni par slušalica i lovci počinju da mlate glavama i pevaju uz neku tuvansku rep pesmu.

Komadina usoljenog konjskog mesa je kuvana i ovi izgladneli ljudi zadovoljno jedu u tišini. Potom brzo tonu u san pod svojim ćebadima na obodu vatre koja ih greje. Teško je pronaći prijatno mesto između toplote kao u furuni i brutalne hladnoće, pa ležim budan, slušajući zavijanje vukova i pitajući se koliko će nas daleko u planinu odvesti los.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.