Mit o ratnim slonovima oboren

Putem DNK analize, naučnici u Ilinoisu uspeli su da obore mit koji je godinama kružio oko drevne Bitke kod Rafije, takođe poznate i kao bitka između azijskih i afričkih slonova.

Mit o ratnim slonovima oboren Foto: Thinkstock

 „Ono što svi misle o ratnim slonovima je pogrešno.“, rekao je Alfred Roka s Odeljenja za nauku o životinjama i član Instituta za genomsku biologiju Univerziteta u Ilinoisu i ujedno vodeći autor istraživanja.

Nakon prerane smrti Aleksandra Velikog, njegovo prostrano kraljevstvo je podeljeno među njegovim generalima. „Kao generali, proveli su sledeća tri veka u međusobnoj borbi za teritorijama.“, rekao je Roka.

Bitka se odigrala 217. godine pre nove ere između Ptolomeja IV, kralja Egipta i Antioha III Velikog, kralja Seleukidskog kraljevstva koje se prostiralo od današnje Turske do Pakistana.

Prema istorijskim podacima, Antiohovi preci menjali su ogromna zemljana prostranstva za 500 azijskih slonova, dok je Ptolomej uspostavio trgovačke kuće za nabaku ratnih slonova u delu zemlje danas poznatom kao Eritreja. Eritreja je najsevernije mesto sa velikom populacijom slonova u Istočnoj Africi.

U Bici kod Rafije, Ptolomej je imao 73 afričkih ratnih slonova, dok je Antioh imao 102 azijskih, prema Polibiju, grčkom istoričaru koji je opisao tok bitke 70 godina nakon njenog odigravanja.

„Nekoliko Ptolomejevih slonova upustilo se u blisku borbu s neprijateljem, tako da su ljudi u kulama na leđima tih zveri mogli galantno da se bore, zasipajući nesrećnike svojim kopljima. Slonovi su se borili još bolje, unoseći svu svoju snagu napred.“, rekao je Polibije u svom delu „Istorije“.

„Međutim, nekoliko njegovih slonova je odbilo da se bori, što je navika afričkih slonova, jer ne mogu da podnesu miris i zvuk azijskih slonova. Pretpostavljam da su takođe bili prestravljeni njihovom veličinom i snagom, tako da su brzo podvili rep i pobegli pre nego što im je neprijatelj prišao.“

Godinama su postojale razne spekulacije oko Polibijevih reči.

„Sve do 19. veka drevni opisi su uzimani kao činjenice od strane svih modernih prirodnjačkih istoričara i naučnika, zbog čega su azijski slonovi dobili naziv Elephas maximux.“, rekao je Nil Bendžamin, student veterine u Ilinoisu, koji izučava taksonomiju slonova i drevnu literaturu sa Rokom. „Nakon jagme za Afrikom od strane evropskih nacija, više primeraka postalo je dostupno i ubrzo je postalo jasno da su afrički slonovi uglavnom veći od azijskih. U tom trenutku, počele su spekulacije zašto su afrički slonovi u Polibijevim tekstovima manji. Jedna naučnik, Pols Deranjagala je čak predložio da je to možda bila vrsta manjih slonova koja je izumrla.“

Godine 1948. Ser Vilijam Govers obrazložio je da se Ptolomej verovatno borio šumskim slonovima koji su pobegli od većih azijskih, kako je Polibije opisao. Od tada, ideja je bila citirana i prepisivana u mnogim radovima.

Do sada, glavno pitanje bilo je: Da li je Ptolomej koristio slonove iz afričkih savana (Loxodonta africana) ili iz afričkih šuma (Loxodonta cyclotis) u Bici kod Rafije?

„Koristeći tri različita markera, ustanovili smo da su eritrejski slonovi zapravo slonovi iz savana.“ rekao je Adam Brent, kandidat za doktora u Rokovoj laboratoriji. „Njihova DNK je veoma slična populaciji istočnoafričkih slonova iz savane u okruženju, ali sa veoma niskim genetskom raznolikošću, što je očekivano za ovako malu, izolovane populaciju.“

Markeri su takođe otkrili da ovi eritrejski slonovi nemaju genetsku vezu sa šumama ili azijskim slonovima, kao što su drugi autori predlagali.

Za mitohondrijalnu DNK (mtDNA), genetska informacija se prenosi sa majke na potomstvo i ne prenose je mužjaci. Ženski slonovi ostaju sa svojim natalnim krdom dok se mužjaci razilaze kako bi se parili sa različitim populacijama. Dakle, mtDNA bi morala da otkrije da li je bilo šumskih ili azijskih slonova u eritrejskoj populaciji nekada.

„U izvesnom smislu, mtDNA je idealan marker, jer ne samo da vam govori šta je tamo sada, već je pokazatelj onoga što se dešavalo u prošlosti zbog toga što ne može biti zamenjen čak ni promenom vrsta.“ rekao je Roka i dodao: „Najubedljiviji dokaz je nedostatak mtDNA šumskih slonova u Eritreji.“

Roka i Brent se nadaju da će njihovo otkriće doprineti naporima za očuvanjem ovih životinja.

„Potvrdili smo da je ova populacija izolovana i može biti urođena. Ona zahteva obnovu staništa i očuvanje kako bi se mogućnost ljudskog kontakta smanjila na minimum. Veliki je problem to što nemaju kuda da idu.“, rekao je Brent.

Brent je takođe izjavio da budući napori za očuvanje mogu čak ustanoviti povezano stainšte eritrejske populacije i njihovih najbližih rođaka, istočnoafričkih slonova iz savana, kako bi se obezbedio priliv genetske raznolikosti. Međutim, priznaje da je to poprilično visoka ambicija.

Ima nade

„Prema onome što čitam, vlast u Eritreji je posvećena očuvanju.“, rekao je Roka i dodao: „Planiraju da uspostave veliki broj područja za očuvanje divljeg sveta, a jedna od stvari koja je na vrhu njihove liste su upravo slonovi.“



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...