Štitimo životinje: Gradnja nojeve barke

Zoološki vrtovi će možda morati da odluče da li da drže životinje koje najviše volimo da vidimo ili da sačuvaju one koje možda više nikad nećemo videti.

Štitimo životinje: Gradnja nojeve barke Snimio: Džoel Sartore

Polovina postojećih vrsta na Zemlji mogla bi do 2100. godine da se nađe na putu bespovratnog izumiranja. Neće ako ja budem mogao da pomognem. „Foto Ark” upravo i ima taj cilj: da natera javnost da ovim stvorenjima pogleda u oči ne bi li se pokrenula i spasila ih dok još ima vremena. Moja namera je da fotografišem što više zatočenih životinja na svetu pre nego što bude kasno. Do sada sam snimio oko 3.000, ali to je tek početak. Snimam uglavnom u zoološkim vrtovima i akvarijumima, savremenim čuvarima životinjskog sveta. Mnoge vrste bi već nestale da nije njihovih herojskih napora da ih razmnožavaju u zatočeništvu. Studijski portreti na beloj ili crnoj pozadini čine ih potpuno ravnopravnima: kornjača je podjednako važna kao i nosorog. Moć fotografije je u tome da njome bukvalno zaustavljate vreme. Još dugo posle mene ove slike će i dalje svakodnevno doprinositi očuvanju vrsta. Ne postoji važniji zadatak od ovoga jer je suludo misliti kako životinje možemo gurnuti u zaborav i verovati da smo sami sebi dovoljni na ovom svetu. Nadam se da takav svet neću nikada videti svojim očima.

- Džoel Sartore

***

Dr Teri Rot oblači svoju veterinarsku uniformu, skuplja svoju dugu smeđu kosu u punđu i na desnu ruku navlači providnu plastičnu rukavicu koja joj doseže iznad lakta, skoro do ramena. Njenog pacijenta, ženku nosoroga tešku 680 kilograma koja se zove Suči, uvode u jednu uzanu štalsku pregradu. I dok jedan od njenih kolega hrani Suči kriškama jabuke iz kofe, Rotova navlači još jednu rukavicu preko one prve i uzima nešto što liči na daljinsku komandu za video-igrice. Zatim zavlači ruku duboko u rektum nosoroga.

Dva dana pre toga Rotova, koja je direktor Centra za zaštitu i izučavanje ugroženih vrsta u zoološkom vrtu u Sinsinatiju, pokušala je veštački da oplodi Suči, ženku sumatranskog nosoroga, rođenu u ovom zoološkom vrtu 2004. godine. Da bi obavila veštačku oplodnju, koju je takođe izvela sa rukavicom do ramena, Rotova je morala da ugura jednu dugu tanku cev kroz složene zavijutke Sučinog grla materice. Rotova je pribeležila da se Suči tokom čitave procedure „ponašala vrlo dobro”. Sada je došlo vreme za ultrazvuk. Na monitoru računara, oslonjenog o Sučinu pozamašnu zadnjicu, pojavljuju se zrnaste slike. Rotova raspoznaje Sučinu bešiku, koja na monitoru izgleda kao tamni mehur, a zatim nastavlja. U vreme veštačke oplodnje izgledalo je kao da će jajašce iz Sučinog desnog jajnika svakog trenutka da se otpusti. Ako jeste, postojala je šansa da Suči u ovom ciklusu zanese. Ali jajašce je još uvek tamo gde ga je Rotova poslednji put videla, kao crni kružić u sivom oblaku.

„Suči nije ovulirala”, saopštava Rotova nekolicini čuvara zoološkog vrta, koji su se okupili da pomognu oko ultrazvuka. A oni su svi u isti mah ispuštaju uzdah. „O ne”, kaže neko. Iako vidno razočarana, Rotova odmah počinje da pravi plan za Sučin sledeći ciklus.

Ako vam ultrazvuk za jednog nosoroga zvuči kao preterivanje, onda treba da znate sledeće: u vreme kada je zoo-vrt u Sinsinatiju otvorio svoje kapije 1875. godine, bilo je najmanje milion sumatranskih nosoroga koji su pasli po šumama od Butana do Bornea. Danas ih u celom svetu možda ima manje od stotinu. A troje od njih – Suči i njena braća Harapan i Andalas – rođeno je u Sinsinatiju. Pre šest godina ovaj zoo-vrt je poslao Andalasa na Sumatru, gde je u međuvremenu postao otac jednog mladunca u Nacionalnom parku Vej Kambas. Ako vrsta opstane, to će dobrim delom biti zahvaljujući 16-godišnjem radu Teri Rot na prikupljanju uzoraka krvi, testiranju hormona, i ultrazvuku koji je primenjivala na životinjama u zatočeništvu.

A ono što važi za sumatranskog nosoroga važi i za sve veći spisak vrsta koje su spasene od zaborava. Kako je divljih staništa u svetu sve manje, na zoološke vrtove se sve češće gleda kao na moderne Nojeve barke: poslednja utočišta od narastajuće plime izumiranja.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...