Krvava krivolovna bitka: RAT ZA ROG

Oko roga nosoroga, koji na crnom tržištu dostiže cenu zlata, vodi se krvava krivolovna bitka.

Sada je Deon taj koga progone. Policija ga pritiska da svedoči protiv Saimana i drugih. Očigledno je da strahuje od budućnosti. Samo nekoliko dana posle Deonovog hapšenja Saimanova supruga je ustreljena u grlo u svom dvorištu i preminula je pred svojom decom. Pre šest meseci Deonova bivša žena je silovana u njihovom domu. Ona i njihovo četvoro dece su od tada u programu zaštite svedoka. Nedugo potom neki ljudi, koji su tvrdili da su privatni detektivi, posetili su Deona u zatvoru i ponudili mu nov kamionet, 100.000 dolara i posao profesionalnog lovca na krupnu divljač ukoliko ne svedoči.

Nije odlučio da li će sarađivati sa policijom kada, za četiri meseca, bude pušten. "Oni mogu da me nađu čak i ako odu u zatvor", kaže Deon za svoje saučesnike. "A ja sam siguran da će me tada ubiti."
Vreme za posetu ističe i, pošto odugovlači, čuvar ga poziva: "Nosorog, vreme je." On me pogleda i iskezi se. "Ovde me zovu Nosorog."

KOLIKO GOD DA JE Deon van Deventer sjajan tragač, nikada ne bi mogao da nađe nosoroga u Vijetnamu. Javanski nosorozi su nekada u mnoštvu naseljavali vijetnamske šume i plavna područja, ali 2010. godine su krivolovci ubili poslednjeg nosoroga u ovoj zemlji.

Ipak, u Vijetnamu ne vlada nestašica nosorogovog roga. Centri ilegalne trgovine rogom su nekada bili Kina, Tajvan, Južna Koreja, Japan i Jemen, ali je sada njeno središte Vijetnam, u koji je samo tokom prošle godine verovatno uvezeno više od jedne tone rogova. U Južnoafričkoj Republici je nekoliko vijetnamskih državljana, uključujući tu i neke diplomate, bilo umešano u krijumčarenje rogova iz te zemlje.

Ne ulaze svi rogovi nosoroga u Vijetnam ilegalno. Zakon Južnoafričke Republike, koji je u skladu sa Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES), dozvoljava da se rogovi nosoroga izvoze kao trofeji. Jedan vijetnamski lovac je 2003. godine doleteo u Južnoafričku Republiku i ubio nosoroga tokom jednog legalnog safarija. Ubrzo potom pristigle su desetine azijskih lovaca, od kojih je svaki plaćao po 50.000 dolara ili više za lov u organizaciji sertifikovanih safarija. Veruje se da su mnogi od tih lovaca članovi organizovanih kriminalnih grupa. U Vijetnamu se prosečan par rogova, težine šest kilograma, može iseći na komade i prodati na crnom tržištu, uz čistu zaradu koja lako može da premaši 200.000 dolara.

 

Posle nekoliko minuta rog počinje da ispušta oštar miris, a voda postaje mlečnobela. Niko od posetilaca ne obraća pažnju. Dok trlja rog, vlasnik kafea nam objašnjava da su on i jedan njegov prijatelj ovaj rog kupili kao pomoćno lekovito sredstvo i za lečenje mamurluka. Oko 180 grama su platili 18.000 dolara.

 

Teško je identifikovati faktore koji izazivaju ovu zlatnu groznicu. Glasine o slavnim korisnicima podižu cene na crnom tržištu, a izumiranje azijskog nosoroga je samo pothranilo ovu maniju. Ali, iza ove fame se krije i obnovljeno interesovanje za navodno isceljujuću moć roga. Bar 200.000 godina azijska medicina prepisuje rog nosoroga – zdrobljen u prah – kao lek za spuštanje temperature i mnoge druge bolesti. Malobrojna istraživanja koja su u poslednjih 30 godina sprovedena o njegovom antipiretičkom dejstvu nisu dala jasne rezultate, pa ipak, izdanje vijetnamske tradicionalne farmakopeje iz 2006. godine je rogu nosoroga posvetilo čitave dve stranice.

Najnovija i najsenzacionalnija tvrdnja je da rog leči rak. Onkolozi kažu da nije objavljeno nijedno istraživanje o efikasnosti roga u lečenju raka. Ali, čak i ako su lekovita svojstva nosorogovog roga sporna, to ne znači da on ne deluje na ljude koji ga uzimaju, kaže Meri Hardi, ekspert za tradicionalnu medicinu i medicinski rukovodilac Sims–Man centra za integrativnu onkologiju pri Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. "Verovanje u neki tretman, pogotovo ako je on strašno skup i teško dostupan, može da ima snažan uticaj na to kako se pacijent oseća", tvrdi ona.

Da bih shvatio zašto je rog nosoroga toliko popularan u Vijetnamu, otputovao sam u tu zemlju sa ženom koju ću zvati gospođa Tjen. Mamogram je otkrio problematičnu tačku na njenoj desnoj dojci, a sonogram je pokazao zabrinjavajuću senku na jednom njenom jajniku. Ova atraktivna i nezaustavljiva pedesetdvogodišnjakinja planira da se leči savremenim sredstvima, ali isto tako želi da se posavetuje sa doktorima tradicionalne medicine. Pitam je da li veruje da rog nosoroga može da je izleči. "Ne znam", odgovara ona. "Ali, kada pomislite da biste mogli umreti, ne može da škodi da pokušate."

rat_za_nosoroga_2
U jednom vijetnamskom kafeu ova žena struže komad nosorogovog roga.
Dodajući malo vode i trljajući rog po hrapavom dnu posude, ona pravi rastvor za koji mnogi Azijci misle da je supervitamin i lek za različite bolesti.
Sprovedeno je nekoliko naučnih istraživanja o medicinskim svojstvima nosorogovog roga, ali se nije došlo do nedvosmislenih zaključaka.
Kaže da, otkako ga koristi, "ne oseća kamenje u bubregu".
Foto: Brent Stirton

Pogledajte galeriju fotografija

Naše putovanje nas vodi od bolnica za obolele od raka i klinika tradicionalne medicine u Hanoju i Ho Ši Minu do biljnih apoteka, prodavnica u kojima se prodaju kože egzotičnih životinja i privatnih kuća po malim gradovima. Gde god tražimo, nalazimo nosorogov rog.

Većina korisnika roga koje smo upoznali pripada brzorastućoj vijetnamskoj srednjoj klasi, a upoznali smo, između ostalih, lekare školovane na zapadu, jednog izvršnog direktora banke, matematičara, prodavca nekretnina, inženjera i srednjoškolskog profesora. Često se dešava da porodice udruže novac da bi kupile parče roga i podelile ga. Neki rog poklanjaju teško bolesnima ili prijateljima koji ne mogu da ga priušte. Majke ga daju deci kad imaju boginje. Stariji ljudi se kunu da popravlja cirkulaciju i sprečava srčane udare. Mnogi ga smatraju nekom vrstom supervitamina.

Iako mi je mnogo vijetnamskih lekara sa kojima sam razgovarao reklo da nosorogov rog nije efikasan lek ni za šta, a pogotovo ne za rak, nekoliko drugih uvaženih lekara tvrdi da on može da bude deo efikasne terapije u lečenju raka. Neki mi kažu da ga prepisuju u obliku pilule, kao palijativ za pacijente koji primaju hemoterapiju i radioterapiju. Drugi, poput Tran Kvok Bina, direktora Nacionalne bolnice za tradicionalnu medicinu, koja potpada pod Ministarstvo zdravlja Vijetnama, veruju da nosorogov rog može da uspori rast određenih vrsta tumora. "Krećemo od savremene medicine: hemoterapija, zračenje, hirurgija", kaže Tran. "Ali, može da se desi da posle toga ipak preostanu neke karcinomske ćelije. Da bismo se izborili sa tim ćelijama, koristimo tradicionalnu medicinu." On kaže da mešavina praha roga nosoroga, žen-šena i drugog lekovitog bilja zaista može da zaustavi rast karcinomskih ćelija, ali tu svoju tvrdnju ne može da potkrepi nijednim zvanično prihvaćenim istraživanjem.

Jedne večeri u Hanoju gospođa Tjen i ja odlazimo u jedan prepuni kafe na obali jezera, koji joj je, znajući za njene zdravstvene probleme, preporučio jedan prijatelj. Objašnjava svoju situaciju vlasniku kafea, a on iznosi komad roga boje ćilibara, otprilike veličine sapuna, i keramičku posudu na čijoj stranici je nacrtan nosorog. Dno posude je hrapavo, poput fine šmirgle. Sipa desetak centilitara vode u sud i počinje kružnim pokretima da trlja rog o dno.

Posle nekoliko minuta rog počinje da ispušta oštar miris, a voda postaje mlečnobela. Niko od posetilaca ne obraća pažnju. Dok trlja rog, vlasnik kafea nam objašnjava da su on i jedan njegov prijatelj ovaj rog kupili kao pomoćno lekovito sredstvo i za lečenje mamurluka. Oko 180 grama su platili 18.000 dolara. Zainteresovali su se kada im je jedan od bivših Ho Ši Minovih sekretara, redovan gost kafea, ispričao da je Ho, koji je čvrsto verovao u tradicionalnu medicinu, svakodnevno uzimao nosorogov rog.

Posle 20 minuta trljanja, sipa tečnost u dve čašice i jednu daje gospođi Tjen, a drugu meni. Tekstura pomalo podseća na pesak, ali je, osim toga, bez nekog određenog ukusa. Gospođa Tjen iskapljuje svoju čašicu i spušta je na sto. "Nadam se da deluje", kaže.

DŽON HJUM SMATRA da nijedan nosorog ne mora da bude ubijen da bi bila zadovoljena potreba Vijetnamaca za njegovim rogom. Ovaj šezdesetdevetogodišnji preduzetnik, koji se obogatio na hotelima i taksijima pre nego što se posvetio uzgajanju krupne divljači, okupio je jedno od najvećih krda nosoroga u privatnom vlasništvu na svetu. Trenutno poseduje više od 700 belih i crnih nosoroga na dve farme u Južnoafričkoj Republici i želi ih još.

"Ako šišamo vunu sa ovaca, zašto ne bismo i rogove sa nosoroga?" postavlja on pitanje jednog popodneva, dok sedi u kancelariji na jednoj od svojih farmi, a albino papagaj, koji se zove Sebastijan, čeprka mu po uvetu. "Ako odsečete rog oko 80 milimetara iznad njegove osnove, on će za dve godine ponovo da naraste. To znači da postoje neiscrpne zalihe nosorogovog roga – samo ako smo dovoljno pametni da te vražje životinje održimo u životu."

Skoro svake nedelje Hjumov menadžer za krupnu divljač i jedan veterinar, pod nadzorom službenika za divlje životinje, daju anesteziju jednom od njegovih nosoroga i odseku mu rog električnom testerom. Dvadeset minuta kasnije životinja opet pase, a rogovi, sa ugrađenim mikročipovima, već su na putu ka sefu u banci. Hjum odbija da kaže koliko je rogova prikupio otkako je počeo da ih ovako seče 2002. godine, ali umerena procena njihove vrednosti se meri desetinama miliona dolara.

rat_za_nosoroga_3
Ovaj veterinar odseca rog sa anestezirane ženke belog nosoroga na farmi za uzgoj krupne divljači u severozapadnoj provinciji Južnoafričke Republike, ostavljajući je da se probudi u polju.
Taj zahvat traje oko 20 minuta. Rogovi od keratina – proteina od kojeg su sačinjeni vuna, perje, kljunovi i kopita – ponovo narastu za oko dve godine.
Foto: Brent Stirton

Hjumova ideja da masovno uzgaja nosoroge je, izgleda, još jedna u nizu inovativnih mera u rešavanju pitanja u vezi sa divljim životinjama koje potiču iz Južnoafričke Republike. Zvaničnici provincije Natal su bili prvi koji su 1961. godine počeli da prebacuju divlje nosoroge na privatna imanja da bi pospešili njihov uzgoj i genetsku raznovrsnot. Odbor za nacionalne parkove Natala je 1986. godine odobrio da se višak nosoroga iz rezervi te provincije proda na aukciji po zadovoljavajućoj tržišnoj ceni, što je lokalnim organizacijama za zaštitu prirode donelo milione dolara i podiglo vrednost životinja u očima uzgajivača i lovaca. Hjum ukazuje da je "šišanje" rogova nosoroga sledeći razuman korak u pravcu očuvanja i vrednovanja tih životinja.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.