Ostrva "na ivici sveta": Istražite surove i veličanstvene Hebride - najzapadniji bedem Škotske

Škotski Hebridi, ostrva surova i veličanstvena, vekovima podučavaju umetnike, naučnike, pesnike i putnike o tome kako treba poštovati divljinu.

Ostrva "na ivici sveta": Istražite surove i veličanstvene Hebride - najzapadniji bedem Škotske Foto: Shutterstock

Majkl Robson se 1948. godine zaljubio – u mesto na kojem nikad nije bio.

Jedan ilustrovani časopis rasplamsao je maštu dečaka i u mislima ga preselio iz poznatog okruženja njegovog doma u Engleskoj na divlja ostrva koja se u vidu nazubljenih litica uzdižu pored severozapadne obale Škotske. Kad god i koliko god bi mogao, isprva za vreme školskih raspusta, a zatim tokom godišnjih odmora, Robson se odazivao zovu Hebrida, dugo putujući sa kopna parobrodom i autobusom, čamcem i pešice, boraveći svuda, od planina na ostrvu Skaj do vresišta i uskih zaliva na ostrvima Luis i Haris, zalazeći još dalje, prevaljujući kilometre okeana do stenovitog parčenceta kopna na kome je poslednja stalna naseobina napuštena još u XIX veku.

Više od 500 ostrva i ostrvaca čine Unutrašnje i Spoljne Hebride. Često su pod koprenom magle i kiše, gotovo neprestano šibani vetrom, okruženi vodama dovoljno uzburkanim da stave na ispit i najveštije kapetane, morem koje u toku jednog istog dana može da se iz svilenkastih talasića neverovatnog tropskog plavetnila pretvori u uzburkanu, zapenušanu olovnosivu pretnju.

Hiljadama godina ljudi su se trudili da ovde opstanu. Kelti i Vikinzi, zatim Škoti i Englezi, borili su se za vladavinu nad ovim obalama. Danas je naseljeno svega nekoliko desetina hebridskih ostrva. "Ova ostrva su izazov", kaže Robson. "Neki posetioci ih nazivaju turobnim, ali to samo znači da zapravo ne obraćaju pažnju."

Između bitaka ostrva su dobijala malo pažnje.

Čuveni džangrizavi londonski intelektualac iz XVIII veka, Semjuel Džonson, izjavio je da žitelji kopna sa juga Britanije o ovim ostrvima znaju koliko i o "Borneu ili Sumatri". Ono malo što je pisano uglavnom se svodilo na moguće "unapređivanje" ostrva: koje poljoprivredne kulture mogu da se gaje? Koja prirodna bogatstva mogu da se iskoriste? Koliko stanovnika određena ostrva mogu da izdržavaju i kakvu vrstu rente bioni plaćali vlasnicima poseda. U svom putopisu sa Hebrida, Džonson najviše prostora daje žalopojkama o teškoćama samog putovanja i seoskim uslovima smeštaja koje je istrpeo.

Međutim, čak i u vreme dok je Džonson gunđao, jedan drugačiji pristup vrednostima netaknute prirode dobijao je na značaju. Škotski mislioci iz doba prosvetiteljstva, naročito filozof Dejvid Hjum i geolog Džejms Haton, raskinuli su lance slepe pobožnosti nad razumom, insistirajući na tome da svet treba upoznati kroz neposredno iskustvo, a ne kroz pozivanje na drevne i svete autoritete. Za njih, priroda nije bila samo divljina koju treba pripitomiti već živi udžbenik Zemlje.

Neke od najdramatičnijih stranica tog udžbenika iščitane su na Hebridima. Geolog Robert Džejmson (koji je kasnije bio profesor Čarlsu Darvinu na Edinburškom univerzitetu) objavio je 1800. godine Mineralogiju škotskih ostrva u dva toma, u kojoj je detaljno opisao na stotine lokacija na Hebridima. Na ostrvu Ajla, Džejmson je primetio naslage školjki daleko iznad domašaja plime. "Dokaz", pisao je on, "da se more povlačilo sa kopna." Danas naučnici znaju da te fosilne plaže, uzdignute i do 35 metara iznad sadašnjeg nivoa mora, svedoče o prestanku poslednjeg velikog ledenog doba. Kad su glečeri koji su prekrivali ovo ostrvo počeli da se tope pre 15.000 godina, kopno se oslobodilo pritiska ogromne količine leda i počelo da se izdiže i do danas je izdiglo suvu obalu visoko iznad mora.

Ostrvo Skaj, Hebridi, Škotska; Foto: Shutterstock

Na ostrvu Skaj, Džejmson je zapisao da "ovo ostrvo izgleda kao da je u nekom prethodnom periodu bilo izloženo vrlo nasilnim potresima".

Šiljati vrhovi venca Blek Kilin, koji se uzdiže gotovo 1000 metara iznad nivoa mora, zaista su ostatak vulkana. Spoljašnja struktura je odavno nestala i ogolila izobličenu komoru u kojoj je ključala magma pre 60 miliona godina. Džejmson nije išao do najzapadnijih ostrva, pa je propustio priliku da zabeleži ogoljene, išarane stene koje čine osnov Spoljnih Hebrida.

Nazvana po ostrvu Luis, gde je prvi put opisana, stena Luisov gnajs stvorena je vulkanskom aktivnošću duboko u Zemljinoj kori pre više od tri milijarde godina. Intenzivno i neprekidno izobličavane, izdignute složenim tektonskim pomeranjima i ogoljene usled masivne erozije, to su najstarije stene na britanskim ostrvima i jedne od najstarijih u Evropi.

Možda najsimboličnije mesto za susret sa Luisovim gnajsom jeste veliki kameni krug u Kalanišu, iznad zaliva Rog na ostrvu Luis. Podignuti pre od 4500 do 4900 godina, ovo kamenje u Kalanišu možda tu stoje duže nego oni u središnjem prstenu Stounhendža. O njihovim graditeljima se malo zna, osim da su očigledno bili vešti, ali deluje prikladno što je jedan od najstarijih spomenika ljudskog prisustva na Hebridima isklesan upravo od ove stare stene.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.