ŽIVOT SA LAVOVIMA: Gospodari savane, ali neprijatelji pastira i seljaka

Kad se sukobe ljudi i lavovi, stradaju i jedni i drugi.

MOŽE LI SE NEŠTO UČINITI da se taj proces zaustavi i preokrene u suprotnom smeru? Neki stručnjaci smatraju da bi se trebalo koncentrisati na uporišta kao što su ekosistemi Serengeti (Tanzanija i Kenija), Selous (jugoistočna Tanzanija), Ruaha-Rungva (zapadna Tanzanija), Okavango-Hvange (Bocvana i Zimbabve) i Veliki Limpopo (tromeđa Mozambika, Zimbabvea i Južnoafričke Republike, uključujući tu i Nacionalni park Kruger). U ovih pet ekosistema živi gotovo polovina svih afričkih lavova i svaki od njih ima genetski održivu populaciju. Krejg Peker je predložio i neke drastične mere za dodatnu zaštitu pojedinih uporišta: ograditi ih, ili barem neke njihove rubove. Ulaganje novca u ogradu koja bi se redovno obilazila i popravljala, tvrdi on, najbolji je način da se spreči ilegalno upadanje pastira, njihove stoke i lovokradica u zaštićena područja, kao i slučajno udaljavanje lavova iz zone zaštite.

Drugi stručnjaci se ovome oštro protive. U stvari, ideja o ograđivanju je u suprotnosti sa istraživanjima u oblasti zaštite koja su vršena u poslednje tri decenije, prema kojima je upravo najvažnije da izolovana područja budu međusobno povezana. Peker to zna i zato ni on ne bi postavio ogradu na koridore koje životinje koriste za svoje seobe. Ali uzmimo, na primer, zapadnu granicu ekosistema Serengeti, gde se životinjski rezervat Masva dodiruje sa poljoprivrednim zemljištem plemena Sukuma. Ako letite nisko iznad tog područja, primetićete da je granica vrlo upadljiva, obeležena drumom od crvene ilovače. Istočno od druma leži valoviti zeleni teren Masve, pokriven šumama akacije i bujnom savanom, kao nastavak Nacionalnog parka Serengeti. A zapadno od druma, u zoni plemena Sukuma, videćete kilometarski duga polja pamuka, kukuruzne njive, volove upregnute u plug kako oru golu zemlju, pirinčana polja i smeđe-bele krave u torovima. Ograda duž te granice, kaže Peker, ne bi nikom štetila, a mogla bi da donese i ponešto dobro. Možda ovo nije tipičan slučaj, ali i to je dovoljno da se otvori vatrena diskusija.

Lov radi trofeja takođe je sporan. Da li i on doprinosi padu broja populacije zbog neodgovornog prekomernog izlovljavanja? Ili je to efikasan način da se lavovi unovče, da se poveća prihod lokalne i nacionalne privrede i obezbede sredstva za zaštitu staništa i gazdovanje na duže staze? Odgovor zavisi od toga na kom mestu se lovi, koji lavovi se love (stari ili mladi mužjaci) i od ispravnosti gazdovanja, kako lokalne lovačke organizacije, tako i nacionalne agencije za izdavanje dozvola. Sigurno je da postoje zloupotrebe: zemlje koje izdaju lovačke dozvole uz mito, situacije gde vrlo malo ili nimalo prihoda od lova stiže do lokalnog stanovništva koje najviše ispašta od lavova, dozvole koje omogućavaju ubijanje previše lavova. Ali na mestima kao što je životinjski rezervat Masva, gde se lov pažljivo planira u saradnji sa Fridkinovim konzervacionim fondom, organizacijom kojoj je važnija zaštita staništa nego prihod, zabrana lova bila bi nakaradna.

Pogledajte galeriju fotografija

Lov na lavove odrasle u zatočeništvu koje puštaju u ograđena područja na privatnim rančevima, što je sada masovna praksa u Južnoafričkoj Republici, pokreće čitav niz potpuno drugih pitanja. U ovoj zemlji prošle godine je bilo 174 takva ranča, sa preko 3.500 lavova. Oni koji ovu industriju pravdaju, tvrde da ona doprinosi zaštiti lavova jer smanjuje pritisak lovaca na divlje populacije i održava genetsku raznovrsnost koja bi jednom mogla da ustreba. Drugi se plaše da bi to moglo da podrije domaćinsko gazdovanje lavovima, recimo, Tanzanije, jer lovcima nudi lakši i jeftiniji način da dođu do lavljeg trofeja za svoju dnevnu sobu.

Na kraju se postavlja i pitanje šta se dešava sa ostacima ubijenih lavova. Izvoz lavljih kostiju iz Južnoafričke Republike u Aziju, gde se prodaju kao alternativa za kosti tigrova, opasan je trend koji će sigurno povećati potražnju.

Sve u svemu, zaštita lavova je jedan složen poduhvat koji mora prevazići sve granice, sve okeane i sve naučne discipline da bi se sprečilo dalje umanjenje broja lavova.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.