Kratak srećan život lava iz Serengetija

Smrt je uvek blizu, a bez timskog rada nema opstanka u Serengetiju. Čak ni za veličanstvenog mužjaka s crnom grivom zvanog Si-boj.

Kratak srećan život lava iz Serengetija Snimio: Majkl Nikols

Kažu da mačke imaju devet života, ali to izgleda ne važi i za lava iz Serengetija. Život je težak i nesiguran u ovom surovom predelu, a smrt vreba na svakom koraku. Za najvećeg afričkog grabljivca, kao i za njegov plen, život je obično vrlo kratak, a smrt najčešće dolazi naglo i neočekivano. Odrasli lav mužjak, ako je dovoljno srećan i izdržljiv, može da poživi najviše 12 godina u divljini. Odrasle ženke žive duže, čak i po 19 godina. Statistički gledano, životni vek lavova je u stvari mnogo kraći kad uzmete u obzir visok mortalitet među mladuncima, od kojih ni polovina ne dočeka drugu godinu života. Ali ni onima koji uspeju da odrastu niko ne garantuje mirnu, prirodnu smrt. Tako je i jednom snažnom mladom mužjaku s crnom grivom, koga su naučnici nazvali Si-boj, došao kraj u rano jutro 17. avgusta 2009. godine. Bar je tako izgledalo.

Šveđanka Ingela Janson, koja je radila kao terenski pomoćnik na jednoj dugoročnoj studiji o lavovima, bila je prisutna kad se to dogodilo. Ona je znala Si-boja odranije, u stvari, ona mu je i dala ime. (Kada se troje lavića okotilo, priseća se ona, nadenula im je prilično nemaštovita imena: Aj-boj, Bi-boj i Si-Boj.) A on je sada već bio napunio četiri ili pet godina i tek je ušao u svoje najbolje doba. Ona je sedela u landroveru, udaljena svega desetak metara, kada su trojica drugih mužjaka napala Si-boja s namerom da ga ubiju. Njegova borba da preživi čak i protiv toliko nadmoćnijih protivnika, sama po sebi dramatična, otkrila joj je jednu dublju istinu o lavu iz Serengetija. To je neprestana pretnja smrću, čak veća i od pretnje koju on predstavlja za ostali živi svet. Upravo je to ono što oblikuje društveno ponašanje ove krvožedne, ali stalno ugrožene zveri.

Pomenutog dana u blizini isušenog korita reke Seronera Jansonova je došla da obiđe lavlji čopor poznat kao Džua Kali. Posebno su je zanimali odrasli mužjaci, uključujući i one koji su „stalni” članovi čopora. (Mužjaci lavova faktički ne pripadaju nijednom čoporu, već se udružuju sa drugim mužjacima da bi uspostavili kontrolu nad jednim ili više čopora. Kad dobiju potomstvo, oni postaju stalni članovi, ali vrlo labavo vezani za čopor. Glavna uloga im je da pomognu čoporu pri lovu na krupan i opasan plen kao što su afrički bivo i nilski konj. Tako i oni daju neki doprinos, osim očinstva i zaštite čopora.) Jansonova je znala da su u čoporu Džua Kali stalni mužjaci Si-boj i njegov jedini saveznik, lepotan zlatne grive po imenu Hildur. Dok se približavala reci, iz daljine je primetila da jedan mužjak juri drugog. Onaj što je bežao bio je Hildur. U prvom trenutku nije shvatila od koga beži i zašto.

A onda je u travi ugledala grupu od četiri mužjaka. Bili su poređani u obliku kvadrata, svaki na oko pet koraka udaljen od drugog. Prepoznala ih je, barem neke od njih, kao članove jednog drugog saveza, grupe od četiri mlada ambiciozna mužjaka koji su u njenoj kartoteci bili zavedeni pod zloglasnim nazivom Ubice.

Jedan od lavova imao je okrvavljen zub, donji desni očnjak, što znači da se skoro borio. Drugi je bio priljubljen uz zemlju kao da je želeo da utone u nju. Priljubljeni mužjak je neprekidno nervozno režao. Kad se dovezla bliže, Jansonova je primetila njegovu crnu grivu i shvatila da je to Si-boj, ranjen, usamljen i opkoljen trojicom Ubica.

Primetila je i jednu ženku koja luči mleko, lavicu iz čopora Džua Kali sa radio-odašiljačem oko vrata. To što luči mleko je bio znak da ima mlade, skrivene u nekoj jazbini, čiji otac je ili Si-boj ili Hildur. Dakle, ovaj sukob Si-boja sa Ubicama nije bio samo obična tuča. Bio je to pokušaj da se preuzme kontrola nad čoporom. Ako novi mužjaci pobede, podaviće sve mladunce svojih rivala kako bi ženke ubrzo opet bile u teranju.

Nekoliko sekundi kasnije ponovo izbija tuča. Trojica Ubica kruže oko Si-boja i naizmenično ga napadaju s leđa, zabadaju mu kandže u sapi i ujedaju ga za kičmu, dok on reži i uvija se, očajnički pokušavajući da im umakne. Jansonova je toliko blizu da maltene oseća dah iz zapenušanih čeljusti. Netremice zuri kroz prozor vozila i fotografiše aparatom. Dok prašina leti na sve strane, Si-boj se obrće i reži, a Ubice koriste svoju nadmoć, uzmiču da izbegnu njegove čeljusti, a zatim ga iznova spopadaju s leđa i zarivaju zube, sve dok mu se koža na leđima ne pretvori u poderano staro krzno. Jansonova shvata da prisustvuje konačnom činu u životu jednog lava. Ako i ne podlegne povredama odmah, bakterijska infekcija će kasnije učiniti svoje.

A onda odjednom sve prestaje naglo kao što je i počelo. Posle možda jednog minuta borbe najednom se razdvajaju. Ubice se udaljavaju i smeštaju na vrh jednog termitnjaka, odakle se pruža dominantan pogled na reku, dok se Si-boj pokunjeno odvlači sa bojišta. Još je živ, bar do daljnjeg, ali potučen.

Jansonova ga posle toga nije videla dva meseca. Mislila je da je verovatno uginuo ili barem mnogo propao. U međuvremenu su Ubice preuzele ženke iz čopora Džua Kali. Mali lavići, potomci Si-boja ili Hildura, nestali su. Ili su ih novi mužjaci podavili ili su ostavljeni da uginu od gladi ili su toliko bili zapostavljeni da su ih pojele hijene. Ženke će se sada ponovo biti u teranju, a Ubice će biti očevi novog potomstva. Još koliko do juče Si-boj je bio glavna zvezda čopora. Ali Džua Kali će ga brzo zaboraviti jer je računica lavljeg društva hladna i nemilosrdna.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...