Tajne duhovnog sveta Maja

Drevne Maje verovale su da Čaak, bog kiše, obitava u pećinama i prirodnim bunarima zvanim senote. Današnji majanski zemljoradnici u meksičkoj sušnoj pokrajini Jukatan i dalje se mole Čaaku da im podari kišu. Istovremeno senote arheolozima pružaju novi uvid u tajnovita, sveta mesta iz doba drevnih Maja.

U POSLEDNJE DVE DECENIJE arheolozi su počeli da obraćaju veću pažnju na ulogu pećina, sunca u zenitu i sada – kroz De Andino istraživanje – na senotee, verovanja i poimanje sveta drevnih Maja sa Jukatana. Arheolozi su odranije znali da su Maje smatrali pećine i senotee ulazima u onostrani svet gde obitava Čaak, bog blagorodne kiše, ali uticaj ovih verovanja na arhitekturu i planiranje njihovih naseobina tek nedavno je počeo da se razjašnjava.

De Anda je ronio u nekoliko desetina senotea, a onda je 2010. godine počeo da istražuje Holtunski na poziv Rafaela Kobosa, poznatog arheologa i direktora projekta istraživanja i mapiranja stotina drevnih građevina, lokaliteta i bunara na području Čičen Ice. De Anda je dobio podršku i od Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju. Ispitujući zidove bunara nekoliko metara ispod površine vode, prošao je kroz malu nišu i napipao izbočinu iznad svoje glave. Bio je zapanjen kad je otkrio prirodni kameni plato sa darovima za bogove: ljudskom lobanjom, grnčarijom, psećom lobanjom, kostima jelena i dvoseklim nožem verovatno korišćenim u žrtvene svrhe – i sve to uredno poređano pre nekoliko vekova. Svetlost jake baterijske lampe na svojoj glavi usmerio je u dubinu, ka dnu senotea i uočio je srušene stubove, isklesanog antropomorfnog jaguara i figuru sličnu onim figurama malih kamenih ljudi iz Hrama ratnika u Čičen Ici, izvajanih tako da izgledaju kao da drže nebo. Ovaj bunar usred polja kukuruza očigledno je bio sveto mesto.

Sada, tri godine kasnije, De Anda i Montero ne samo da su otkrili vezu između sunčanog zenita i Holtuna već i ulogu sunca i senotea u položaju i arhitekturi piramide El Kastiljo u Čičen Ici. Odranije se znalo da se tokom prolećne ravnodnevice svetlost sa jedne strane glavnog stepeništa piramide prostire u karakterističnom zmijolikom obliku – čemu svake godine prisustvuje na hiljade turista. Neki se prošetaju do obližnjeg, čuvenog Svetog Senotea, koji je svojevremeno, u vekovima koji su značili doba procvata Čičen Ice, progutao mnogo ljudskih i ostalih žrtava ponuđenih bogovima. Rano ujutro 23. maja, na dan zenita, Montero je otišao do centralne piramide i otkrio da Sunce, Kinič Ahau, na horizontu izlazi tačno duž ivice piramide na severoistočnom uglu. Tada se poklopi sa zapadnim stepeništem piramide i neuglednim Holtunskim bunarom.

Da bi precizirali svoj čuveni kalendar, s pravom cenjen do današnjih dana, Maje su morale da utvrde dane u godini kad sunce sija direktno iznad glave, ni trunku niže ili više. Montero i De Anda pretpostavljaju da su majanski astronomi u Holtunskom bunaru čekali ta dva trenutka u godini kad sunčevi zraci vertikalno padaju na vodu bez odsjaja na zidovima.

Za Maje, astronomija je bila sveta aktivnost poput arhitekture i prostornog planiranja. De Anda i Montero sada smatraju da su osim Holtuna i drugi senotei možda imali važnu ulogu u odlukama o položaju građevina. Sveti Senote se nalazi severno od El Kastilja. Još dva bunara su južno i jugoistočno. Holtunski, koji je tačno severozapadno od piramide, možda je zaokruživao dijamantsku konfiguraciju na osnovu koje su stanovnici Ice određivali gde će podići svoj sveti grad i pod kojim uglom će postaviti glavnu piramidu. Ukoliko naknadna istraživanja potvrde ovu tezu, biće jasne najvažnije koordinate po kojima je sagrađena Čičen Ica.

Odnosno, barem se De Anda tome nada. Ali danas su Montero i on već dovoljno postigli. Vrelo sunce povlači svoja svetlosna koplja i nastavlja svoj put preko lica Zemlje dok u nastaloj tmini dvojica naučnika uzbuđeno toroču o značaju onog što su videli. "Un abrazo, hermano!" ("Zagrljaj, brate!"), uzvikuje Montero i njih dvojica pljuskajući plivaju jedan drugom u zagrljaj.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.