Srednjovekovna naučna fantastika: Jagnje je povrće i raste na drveću

Ne može se sa sigurnošću reći zbog čega su ljudi vekovima verovalli u mitološka bića. Nedostatak obrazovanja i spoznaje sveta uspela je da zbuni i naučnike.

Srednjovekovna naučna fantastika: Jagnje je povrće i raste na drveću Foto: Shutterstock

Moć razmišljanja pre delanja je odlična opcija, ako se upotrebljava. Zamislite samo, na primer, sve one trenutke kada ste se osramotili. Koliko njih se ne bi ni desilo da ste samo zastali i razmislili pre nego što ste nešto rekli ili učinili?

Međutim, ako bismo toliko često sve analizirali pre da postupimo, svet bi postao dosadno mesto. Koliko su česte brilijantne ideje, čija je svrha jedino da nas nasmeju i ukažu nam kako drugi ljudi razmišljaju, dokazuje i činjenica da su naučnici nekada smatrali da je jagnjad povrće i da raste na drveću. Vekovima su ljudi verovali u ovo, a imali su i očigledan razlog za to.

Iako novac ne raste na drveću, izgleda da životinje rastu.

Važno je naglasiti da je nauka u srednjem veku imala mnogo nedostataka. Period istorije iz ove perspektive često izgleda kao slaganje puzli (naročito od 5. do 15. veka) - politički prevrati, stalni sukobi na nacionalnom i nadnacionalnom nivou, nova otkrića i nove tehnologije i nauka koja pokušava sve to da isprati i razume.

Pročitajte i 6 zastrašujućih mitoloških bića iz celog sveta

U to vreme nastala je teorija o nesvakidašnjoj vrsti povrća - Jagnjadi koja raste na drveću područja Tatari (Tatari ili Tartari je naziv područja centralne Azije, odnosno Evrope).

Prema verovanju, unutar mahuna biljke rasla je jagnjad. Ova bizarna biljka proizvodila je jagnjad u punoj veličini. Hibridna stvorenja su živela odvojena od zemlje, na stabljikama. Izmišljena biljka-jagnje mogla je da se kreće, ali joj je kretanje bilo ograničeno, u zavisnosti od vegetacije. Ukoliko bi ostala usamljena, bez hrane, ubrzo bi uginula od posledica izgladnjivanja.

Saznajte Mitologija: Ko su karakondžule i kalikancari?

Poreklo ovog mita seže čak u 436. godinu, gde se u tekstu Talmuda pod referencom rabina Johana, prvi put pominju bića koja rastu u planinama, na stablima i imaju ljudska obličja. Ljudi su tada imali afinitete prema pričama o tome kako su božanstva „jestive prirode”, a takođe su se raspredale priče o njihovom mesu „ukusa ribe i krvi koja je slatka kao med”. 

Foto: Wikimedia commons

Opisivan je čak i lov na ova stvorenja. Smatralo se da ih nije nimalo lako uloviti, te da je potrebno to uraditi iz daleka, pomoću luka i strele. U suprotnom, agresivna zver bi pojela svakog ko bi se našao u njenom domašaju.

Biće iz bajki Razotkriveno mitsko biće: Kako je zapravo izgledao sibirski jednorog?

Sve do 16. veka niko se nije čak ni zapitao o tome koliko su priče o ovim bićima istinite. Italijanski mislilac Djirolamo Kardano 1550. godine izneo je raspravu o tome kako jagnjad ne može da se razvije iz mahuna zbog loših uslova, tačnije hladnoće. Ni ovaj pokušaj nije sprečilo ljude da i dalje tvrde kako su zapravo videli ova stvorenja svojim očima.

Fenomen je opstajao vekovima, sve dok stanovnici drevne Grčke nisu upoznali pamuk i drveće koje nosi vunu - kao izvor pamuka.

Foto: Wikimedia commons

Ipak, ovaj slučaj nije u potpunosti opravdan time da ljudi iz prethodnih vekova nisu razumeli i pozvnavali svet. 1957. godine je BBC emitovao je sadržaj o ljudima koji su širili priču o drveću koje rađa špagete, a njihov cilj je bio prvoaprilska šala. Britanci, za koje je još uvek u tom trenutku testenina neistraženo polje, u velikom broju su ih pozivali u svoje emisije, da bi razgovarali o uzgajanju špageti drveća. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...