Šta je Arapsko proleće i kako se proširilo?

Talasi protesta i civilnih nemira koji su razdvojili arapski svet po pitanju demokratskih promena, pokazali su da i mirne demontracije mogu da budu moćne.

Šta je Arapsko proleće i kako se proširilo? Foto: Profimedia

Početkom decembra 2010. godine protesti protiv vlade pogodili su Tunis.

Već sledeće godine protesti su se proširili po zemljama arapskog govornog područja i postali poznati kao „Arapsko proleće”. Prodemokratski protesti proširili su se brzo zahvaljujući medijima i rezultirali su rušenjem vlada Tunisa, Egipta, Libije i Jemena.

Iako su delovali staloženo i odlučno da uvedu demokratsko vođstvo i uguše represiju vlade, protesti su ipak doveli do oružanih sukoba u nekim zemljama, uključujući i civilni rat u Siriji, Iraku, Libiji i Jemenu.

Iz života migranta - Bekstvo od terora, nalaženje utočišta

Sve je počelo samoubistvom uličnog prodavca Mohameda Boazija, koga je policija uhapsila i čiji posao su nameravali da ugase bez prava na regres. Njegovo javno samospaljivanje isprovociralo je protestante u Tunisu da demonstriraju protiv korupcije u vladi i svog autokratskog predsednika Zine al-Abdine Ben Alija. Rezultat je bio njegov odlazak iz Saudijske Arabije nakon 23 godine vladavine. 

Posledice talasa demonstracija

Zahvaljujući mobilnim telefonima snimci protesta dospeli su do komšijskih zemalja.

U Bahreinu, zahtevi građana bili su oslobođenje političkih zatvorenika i reforme ljudskih prava.

Jordan i Kuvajt su razrešili parlamente usled pritisaka građana.

Pozitivna statistika - Globalni indeks mira: Ovo su najbezbednije zemlje na svetu

U Libiji je pad vlade bio iskra za početak građanskog rata.

U Jemenu su masovni protesti podgrejali političku krizu i prisilili predsednika da podnese ostavku.

Foto: Profimedia

Egipat i Sirija

Protesti koji su trajali 18 dana u Kairu primorali su predsednika Hosnija Mubaraka da napusti predsedničku fotelju nakon 30 godina. Politička revolucija dovela je do haosa i nestabilnosti u Egiptu koji je nastavio da se odražava na građane.

Pročitajte i Egipat na prekretnici

Mirne proteste u Siriji presekla je opozicija. Nakon što je vlada Sirije ubila i uhapsila protestante Arapskog proleća, zemlja se podelila na frakcije, a sve ovo je praćeno sektaškim nasiljem. Ni intervencija stranih zemalja nije uspela da zaustavi rat u kom je stradalo oko pola miliona ljudi i koji je doveo do prinudnih migracija polovine Sirijaca.

Suočavanje sa posledicama - Život posle rata: Ljudi u Damasku pokušavaju da se vrate svakodnevnici (FOTO)

Postignuća Arapskog proleća

Ustajanje naroda pokazalo je na moć masovnih demonstracija i mirnih protesta, ali i dvostruku ulogu masovnih medija da ostatku sveta prenesu poruku i da dodatno „podgreju” proteste.

Foto: Profimedia

Kovanicu Arpsko proleće su prvi upotrebili američki konzervativni komentatori, ali se od tada ovaj naziv osporava kao neadekvatan. Od 2011. godine ciljevi demonstranata su odbijeni, a autokratske vlade su ponovo ugušile građanske slobode i preuzele vlast. 

„Pokušaj povezivanja Islama i demokratije rezultirao je dolaskom Arapskog proleća”, reči su novinara, disidenta i kolumniste The Washington Post-a, Džamala Kašogija. Njega su brutalno ubili u prostorijama Saudijskog konzulata u Instambulu 2018. godine. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...