Početkom decembra 2010. godine protesti protiv vlade pogodili su Tunis.
Već sledeće godine protesti su se proširili po zemljama arapskog govornog područja i postali poznati kao "Arapsko proleće". Prodemokratski protesti proširili su se brzo zahvaljujući medijima i rezultirali su rušenjem vlada Tunisa, Egipta, Libije i Jemena.
Iako su delovali staloženo i odlučno da uvedu demokratsko vođstvo i uguše represiju vlade, protesti su ipak doveli do oružanih sukoba u nekim zemljama, uključujući i civilni rat u Siriji, Iraku, Libiji i Jemenu.
Jemen: dolazi li novo doba?
: Suočena sa pobunjenicima, izbeglicama i Al Kaidom, ova zemlja je na pragu novog početka – ili još dubljih podela.
pročitajte članak
Iz života migranta - Bekstvo od terora, nalaženje utočišta
: Milioni Sirijaca beže od apokaliptičnog građanskog rata, što dovodi do istorijske krize.
pročitajte članak
Sve je počelo samoubistvom uličnog prodavca Mohameda Boazija, koga je policija uhapsila i čiji posao su nameravali da ugase bez prava na regres. Njegovo javno samospaljivanje isprovociralo je protestante u Tunisu da demonstriraju protiv korupcije u vladi i svog autokratskog predsednika Zine al-Abdine Ben Alija. Rezultat je bio njegov odlazak iz Saudijske Arabije nakon 23 godine vladavine.
Posledice talasa demonstracija
Zahvaljujući mobilnim telefonima snimci protesta dospeli su do komšijskih zemalja.
U Bahreinu, zahtevi građana bili su oslobođenje političkih zatvorenika i reforme ljudskih prava.
Jordan i Kuvajt su razrešili parlamente usled pritisaka građana.
U Libiji je pad vlade bio iskra za početak građanskog rata.
U Jemenu su masovni protesti podgrejali političku krizu i prisilili predsednika da podnese ostavku.
Foto: Profimedia
Egipat i Sirija
Protesti koji su trajali 18 dana u Kairu primorali su predsednika Hosnija Mubaraka da napusti predsedničku fotelju nakon 30 godina. Politička revolucija dovela je do haosa i nestabilnosti u Egiptu koji je nastavio da se odražava na građane.
Egipat na prekretnici
: Posle Arapskog proleća ova zemlja vrvi od dosad neviđenih nadanja i mučnih strahovanja...
pročitajte članak
Mirne proteste u Siriji presekla je opozicija. Nakon što je vlada Sirije ubila i uhapsila protestante Arapskog proleća, zemlja se podelila na frakcije, a sve ovo je praćeno sektaškim nasiljem. Ni intervencija stranih zemalja nije uspela da zaustavi rat u kom je stradalo oko pola miliona ljudi i koji je doveo do prinudnih migracija polovine Sirijaca.
Postignuća Arapskog proleća
Ustajanje naroda pokazalo je na moć masovnih demonstracija i mirnih protesta, ali i dvostruku ulogu masovnih medija da ostatku sveta prenesu poruku i da dodatno „podgreju” proteste.
Foto: Profimedia
Kovanicu Arpsko proleće su prvi upotrebili američki konzervativni komentatori, ali se od tada ovaj naziv osporava kao neadekvatan. Od 2011. godine ciljevi demonstranata su odbijeni, a autokratske vlade su ponovo ugušile građanske slobode i preuzele vlast.
"Pokušaj povezivanja Islama i demokratije rezultirao je dolaskom Arapskog proleća", reči su novinara, disidenta i kolumniste The Washington Post-a, Džamala Kašogija. Njega su brutalno ubili u prostorijama Saudijskog konzulata u Instambulu 2018. godine.
Možda će vas zanimati i:
Suočavanje sa posledicama - Život posle rata: Ljudi u Damasku pokušavaju da se vrate svakodnevnici (FOTO)
: Mnogi ljudi u Damasku, prestonici Sirije, uspeli su da se vrate normalnom životu nakon borbi koje su u tom području okončane u maju, ali to se ne može reći i za gradove u blizini...
pročitajte članak
Užasi rata: Fotografije Sirije nekad i sada (FOTO)
: Iako je zemlja danas gotovo u ruševinama, nekada nije bilo tako. Sirija je jedna od država sa najdužom i najsofisticiranijom istorijom na svetu. Bila je deo nekih od najvećih carstava na svetu, uključujući egipatsko, persijsko i romansko.
pročitajte članak
